Ретки су они који бар једном у животу нису искусили убод ових сићушних инсеката, због ког закукају и најснажнији међу нама.
Међутим, екипи емисије „Чарлијева компанија за пчеле“ која на канал Вајасат Нејчр стиже 4. јула и емитоваће се недељом у 18.00, лов на пчеле животни је позив. У ексклузивном разговору за Дневников ТВ магазин, вођа овог тима са са деценијским искуством Чарли Агар открива нам да ли и после неколико хиљада сусрета са пчелама и уклањања њихов кошница и даље осећа исти страх као на почетку каријере.
– Апсолутно. Тај страх је човеку урођен, баш као што је реакција на сусрет са змијом или било којом другом опасношћу. Бол је главни покретач тог страха, а како ме током посла пчеле и даље редовно убадају не дозвољавају ми да престанем да их се плашим – поручује на почетку разговора искусни пчелоловац Чарли Агар, који је овим необичним занимањем почео да се бави још 2013. године.
Како сте дошли на идеју да снимите емисију о вашем лову на пчеле?
– Заправо, идеја није моја. Као и свака добра идеја, и ова је настала у бару. Пре десетак година већ сам почео да се бавим овим послом и имао сам доста успеха. У то време имао сам пет до шест позива сваког дана. Недавно, док сам тако седео у бару, пришао ми је ТВ продуцент данашње емисије, питао ме чиме се бавим и кроз разговор закључио да би било веома занимљиво да направимо ријалити од мог позива. Оно што је мени било занимљиво у свему томе јесте то да сам добио прилику да кроз емисију променим свест људи о пчелама. Оне су веома важне за наш екосистем, а већина људи чим уочи кошницу ка њој трчи са спрејом за убијање инсеката или водом и ватром. Постоји други начин да се овај проблем реши - позовите Чарлија (смех).
На који начин функционише ваш посао?
– Нормално, као и сваки други. Људи нас позову, ми изађемо на терен и уклонимо кошницу.
То звучи сувише лако. Мора да има и нека зачкољица?
– Наравно, има их милион (смех). Од тога да пчеле могу да буду веома бесне, па до тога да људи који су вас звали умеју да буду веома неразумни. Понекад нисам сигуран ко ме више намучи. Дешавало се да власници кућа који нас позову имају невероватне захтеве од нас. Баш недавно имали смо случај да су се пчеле настаниле испод паркета у једној од соба куће у коју смо позвани. До кошнице смо могли да стигнемо само кроз мали отвор величине шаке. Међутим, власник је био категоричан да не смемо да подигнемо ни најмањи део паркета већ да се решимо кошнице кроз ту рупу. Дословно смо радили на слепо и прилично ризиковали живот.
Кад кажете да сте ризиковали живот то делује као да сте били суочени са гнездом змија. Да ли је могуће да су пчеле тако опасне?
– Пчеле су као и све друге животиње непредвидиве, а када гураш руку усред њиховог дома наравно да немају много разумевања. Међутим, једна важна ствар јесте то да ми немамо посла овде са обичним, већ са афричким пчелама које су велике и чији је убод прилично опасан. Оне су се из Бразила преселиле у Америку током друге половине прошлог века и задали озбиљну муку највише становницима Тексаса, јер их ту има највише. Са њима се борим већ читаву деценију и могу да вам кажем да сусрет никада није пријатан.
Да ли се и даље догоди да вас пчела убоде?
– То је саставни део посла. Ако вам кажем да недељно имам више од 40 позива и да се бар десетак заврши са убодом, на вама је тај математички задатак да срачунате колико пута сам био жртва пчелињег беса (смех). Шалу на страну, догађају се убоди и данас, али највише мојом грешком. Или због тога што сам био неопрезан, нисам добро навукао заштитну опрему, неким несмотреним потезима сам узнемирио пчеле или сам употребио премало дима да бих их отерао од кошнице. Ретко се догађа да пчела убоде из чиста мира. Искључиво напада када је угрожена и приморана да се брани.
Јесте ли током свих ових година променили мишљење о пчелама?
– Јесам, научио сам да поштујем њихов свет, ту сурову дисциплину, ред и организацију уз помоћ којих све савршено функционише. Оне су веома важне за наш свет јер би без њиховог рада човек брзо остао без хране. А тренутно ради све да их доведе пред истребљење. Употреба пестицида највећа је опасност за пчеле и то је тема за пољопривреднике која мора претрпети озбиљна разматрања. Драго ми је што је наш рад током година прошао кроз својеврсну еволуцију, па сада већ радимо и на едукацији младих. Пратећи део емисије је и организација радионица и семинара путем којих људе учимо како да живе са пчелама и да поштују све оно што раде за нас. Како се ситуација тренутно развија, једног дана бисмо се празних стомака могли ужелети њиховог зујања.
В. Б.
