Са својим пратиоцима на Тиктоку, којих има 135,7 хиљада, и Инстаграму, где их броји 30,7 хиљада, свакодневно дели, како љубав према шминкању и ноктима, тако и свој процес мршављења и губљења великог броја килограма. Изборила се са многим недаћама које су јој се нашле на путу, а са нама је поделила колико је важан рад на себи и на који начин су друштвене мреже на њу утицале.
Једном приликом сте рекли да сте дуго времена „бојкотовали” да покренете налог на друштвеним мрежама. Због чега је то било тако и шта вас је навело на то да промените мишљење, те активно почнете да објављујете видео-садржаје на њима?
- Стварно сам била једна од тих људи, нисам хтела да инсталирам Инстаграм и Тикток из принципа, сматрала сам да ми то не треба, да је то безвезе и да је за клинце. Имала сам мој Фејсбук профил и то ми је било довољно, а имам га од 2009. године, и на њему се налазе све моје успомене. Тамо имам све фотографије, које немам израђене, и у томе је значај друштвених мрежа. Један дан, сестра ме је наговарала говорећи „шта фали, направи Инстаграм, безвезе је то што нећеш да га направиш, а када га направиш схватићеш да је веома корисна мрежа”. Одлучила сам да направим Инстаграм те се, гледајући слике и видео-садржаје са разном шминком и козметиком, покренуо тај мој жар према шминкању. Због Инстаграма сам и постала шминкер, јер се мени то толико допало, а цео тај свет сам открила захваљујући овој друштвеној мрежи. Након годину дана, отворила сам и Тикток налог, што, исто тако, до тада нисам хтела да урадим. Инсталирала сам га и посматрала сам људе који објављују своју колекцију шминке, а пошто се и мени већ накупила нека колекција, одлучила сам да је снимим у истом стилу као и ти људи. Објавила сам први видео са својом Џефри Стар колекцијом и то је био први видео који ми је отишао вирално. До тада сам имала 100 пратилаца, након чега сам добила њих 4.000, а исто толико и лајкова на видеу, и тако је то почело. Људи су почели да ми траже да објављујем још видеа, а ја сам имала мало другачији приступ том снимању, што им се допало.
Како сте реаговали када сте видели да је ваш видео постао виралан и на које начине је остварена популарност, било позитивно или негативно, утицала на ваш приватни и пословни живот?
- Најпопуларнији видео, који има милионске прегледе, јесте када сам отишла у радњу да купим само маскару, а изашла из радње са рачуном од 100 евра. Снимљен је у року од можда 10 или 15 секунди и успут сам га окачила. Када сам дошла кући, видела сам да је прешао већ пола милиона прегледа и то ме је одушевило, што ми се раније никада није десило. То је први видео који је постао толико популаран и нисам очекивала да ће ми то донети оволику количину пратилаца. Полако почињу и да ме препознају на улици, да ме запраћују на Инстаграму и популарност дефинитивно расте. Почињу да се јављају и људи за сарадње, а ја сам неко ко то зна да искористи, тако да ми је стицање популарности донело најпозитивнију промену како пословно, тако и приватно. Приватно сам то, добрим делом, крила од деце, јер сматрам да не треба то да доживљавају на такав начин, нити ја доживљавам ту популарност као нешто велико. Моја деца су у школи сазнала да је мама доста популарна, тако што су друга деца хтела да се сликају са мамом, што је њима било доста чудно. Једино што сам морала да им објашњавам зашто је то тако, да је то због маминог посла, али је у принципу све позитивно.
Свесни смо да инфлуенсери имају велики утицај на младе. Да ли се, данас, друштвене мреже користе на прави начин и да ли су инфлуенсери свесни тог утицаја када креирају неки садржај?
Утицај друштвених мрежа на младе је огроман. Инфлуенсери су у огромном делу свесни тога шта раде и на шта утичу и са чиме манипулишу, а са садржајем се често манипулише. То је доста и до моралних вредности, ко ће шта да рекламира и за шта ће да се бори кроз свој садржај. Имате и типове инфлуенсера који скандалима добијају на популарности, без обзира било то морално или не, они се тога држе. Што се тиче самог утицаја на младе, ту већу улогу треба да играју родитељи, те да то више дође до изражаја. Моја деца немају приступ ни Тиктоту ни Инстаграму и неће га сигурно имати још неки временски период.
Дуго времена сте се борили са вишком килограма. Шта вас је навело на промену и шта вам је у том процесу мршављења најтеже падало? Како сте се, у тим тренуцима, мотивисали да не одустанете од циља?
- Почела сам да мршавим јер сам одлучила да желим да будем срећна и да желим да живим. Доживела сам на емотивном плану један велики пад и тада се мој живот мења из корена. Исто тако, и здравствено сам у једном моменту дотакла дно, где сам дијагностикована са доброћудним туморима на хипофизи, имала сам проблем са ногом, где сам поцепала предње укрштене лигаменте и тетиве су ми се пореметиле. Одлучујем да кренем да мршавим, те ме у томе ништа није могло спречити. Јела сам своје емоције, али сам активно радила на томе да то престане, уочила сам проблеме и елиминисала сам их. Било је тешко, али је било и лаких момената у смислу доживљавања, тешења и мотивације. Тешко је веровати самом процесу, јер процес губитка великог броја килограма није леп. Кренула сам са 134, а сада сам на 94 килограма, а имала сам више самопоуздања са 134 килограма, јер сам такву ситуацију прихватила, све ми је било на свом месту, а и навикла сам на то тело. Сада је проблем када се цело тело мења , мења се моје лице, не познајем особу у огледалу, а ни карактерно не знам ко је, тако да тек сада себе упознајем. Ја сам сада негде на средини процеса и оно што знам јесте да му верујем и да ћу сигурно доћи до неког резултата и циља који ће бити позитиван и добар за мене.
Говорили сте да сте били у нездравој вези са бившим партнером. С тим у вези, шта за вас значи појам „рад на себи” и како препознати такав однос, а како се одважити на корак изласка из њега?
- Годинама сам порицала то да се налазим у лошој вези, себи сам говорила да то није тако страшно, а килограми су се само таложили. Активно сам ишла две године на психотерапију где су полако почеле да ми се отварају очи. Схватила сам да ја као Мила, као индивидуа, не постојим, да живим за партнера, за децу, живим да радим, а себе сам потпуно занемарила. Оног момента када сам се посветила себи, ту је партнерски однос почео да пуца, баш због тога што сам стекла интегритет и добрим дело идентитет, стекла сам своје „ја”. Тај однос је, по мом мишљењу, био вредан жртве, јер сам у њему почела да умирем, а то није било добро по мене, тако да сам 100 одсто изашла из своје комфор зоне и ни за чим не жалим. Излазак из таквог односа бих упоредила са депилацијом. Ако восак вучете полако, добићете подливе, а ако само једном јако тргнете траку, неће добити подливе нити ће бити последица по вас. Такав однос најбоље је прекинути брзо, док се ствари превише не закомпликују.
Осим физичког здравља, колико је важно бавити се и менталним здрављем?
- Сматрам да је веома важно бавити се менталним здрављем. Ја сам неко ко је био редован на психотерапијама, а сад имам консултације са психотерапеутом и мислим да је свакоме потребно да са неким поразговара, а радити на себи је нешто што је изузетно важно. Ако човек није способан да ради сам на себи он онда није способан да има било какав однос са другим људима, бар ја то тако гледам. Морамо се прво бавити сами са собом, па тек онда са другима.
Шта бисте поручили особама које негативно гледају на друштвене мреже? Шта је оно што је на њима позитивно и на шта се треба усредсредити?
- Сматрам да је то уреду и не бих претерано ни форсирала друштвене мреже, јер не пропуштају ништа посебно. Али, ако се да шанса друштвеним мрежама, треба добро пазити и одабрати који садржај ће да се гледа. Сматрам да би било добро обратити пажњу какав садржај ће да се прати, а све оно што не одговара, хвала Богу, може да се блокира и уклони, те да нам уопште не смета. Друштвене мреже нису баук, има користи од њих, али нису неопходне.
Ивана Јапунџа
