Поред тога што су мање непријатне од убода игле у руку, те вакцине би могле да буду и ефикасније од инјекција у заустављању коронавируса тамо где прво улази у тело, а спречавањем вируса да се размножава у нашем носу и грлу, назалне вакцине би могле да буду боље у спречавању вируса да се преноси са особе на особу. То је посебно важно имајући у виду ширење омикрон варијанте, преноси Глас Америке.
Већина тих вакцина су у раним или средњим фазама тестирања па није јасно када и да ли ће почети да се дају. Једна компанија је одустала од вакцине у спреју. Међутим, научници у САД, Кини, Куби, Ирану и другим земљама вредно раде на том развоју.
Док су постојеће вакцине против ковида биле одличне у припреми нашег имунолшког одговора, имале су један велики "слепи угао" - наш нос, грло и друге мукозне мембране где унутрашњост нашег тела долази у контакт са спољним светом.
Мембране слузокоже - мукозне мембране - садрже различиту врсту антитела од оних која циркулишу у нашој крви. Вакцине које се убризгају у руку допиру само до крви, и не могу да учине много тога да се произведу мукозна антитела.
"Пошто сте научили свој имуни систем како да препозна вирус у мишићима, ваш имуни систем не зна да такође треба да штити и вашу слузокожу", каже Бен Теновер, професор имунологије на Њујоршком универзитету.
Вакцине у спреју имају задатак да се боре против вируса на првој тачки контакта. "Спремни сте за вирус јер имате имунитет тачно на месту где вам је потребан", објашњава Мајкл Дајмонд, професор имунологије на Вашингтон универзитету у Сент Луису. Дајмонд и његове колеге развиле су вакцину против ковида у спреју, а лиценцу су продали индијској фармацеутској компанији Барат Бајотек. Компанија треба да почне завршну фазу клиничких тестова великог обима, који су неопходни за одобрење регулатора.
Чињеница да вакцине које се дају инјекцијом не производе довољно мукозног имунитета могла би да помогне у објашњењу зашто су инфекције омикроном људи који су вакцинисани честе, али обично нису озбиљне.
"У горњим дисајним путевима имамо врло мали имунитет, због чега људи који се заразе често имају симптоме у горњем делу респираторног тракта, укључујући кашаљ, бол у грлу, цурење носа или запушеност", каже Дајмонд.
"Међутим, велика већина људи се не разболи теже, јер ипак имају системски ниво заштите.", каже он.
Све док нам се вирус налази у носу или грлу, можемо лако да га ширимо, чак и ако не знамо да смо заражени. То је велики проблем са ковидом 19. Ефикасна вакцина у спреју би могла да буде решење, каже Урсула Бухолц, шефица одсека за РНК вирусе у Националном институту за алергије и инфективне болести (НИАИД).
"Постоји ризик да и појединци који не показују симптоме ипак шире вирус ако заштита није довољно добра", истиче она.
Бухолц и колеге развијају вакцину против ковида у спреју, посебно намењену деци. У тестирању на животињама, била је ефикаснија од инјекције у заустављању вируса. Вакцина је у раној фази клиничких испитивања а Бухолц није желела да спекулише колико ће дуго трајати тестирања.
С друге стране, вакцина у спреју коју је развијала фармацеутска компанија Алтимјун произвела је слабији одговор имуног система од вакцина које су већ на тржишту. Компанија је прошлог јуна одустала од њене производње.
Други виде вакцине у спреју као обећавајући начин да се дају бустер дозе, делимично зато што је отприлике половина светске популације већ вакцинисана, али су јој потребни бустери да би се држао корак са новим варијантама.
Такође, у овој фази пандемије је много теже наћи људе који већ нису вакцинисани или заражени, а који су спремни да учествују у тестирању вакцине. "Људи који су спремни да се вакцинишу су се вероватно већ вакцинисали", каже Дајмонд. "Они који нису спремни неће желети да буду део неког тестирања. И ту настаје проблем", закључио је он.
