Свима је за око одмах запала његова младост и харизма, али и топла боја гласа, по којој је већ сада препознатљив. Иако му пријају поређења са старијим колегама, Милош не жели да буде нечији наследник, већ да изгради своје име међу водитељима, али и оправда поверење које му је указано. Тај двадесетосмогодишњи младић унео је нову енергију у информативни програм РТС-а, иако је задржао озбиљност по којој су спикери препознатљиви, а онда и изазвао лавину позитивних коментара на друштвеним мрежама на рачун свог изгледа.
Занимљиво је, међутим, да је по доласку у ту медијску кућу најпре био запослен у сектору електронске графике. Његову дикцију и специфичан глас пре три године препознала је уредница временске прогнозе Биљана Вранеш, па се Милош врло брзо нашао пред камерама и још тада постао препознатљиво лице Јавног сервиса које нас је из студија и с терена обавештавало о временским (не)приликама. Да има став којем се верује доказује и позив који је у јануару уследио да се нађе у улози спикера вести, а чини се да му та улога и те како пристаје. На почетку разговора за Дневников ТВ магазин Милош Раденковић открива да су му оба посла изузетно драга, иако су и по начину презентовања и по реализацији сасвим различита.
– У временској прогнози сам почео, ту сам стекао одређено искуство које ми је много помогло да се лакше прилагодим презентовању вести. Са друге стране, посао водитеља „Дневника” је нешто о чему сам увек размишљао и чему сам тежио. Захтевнији је и већи изазов, али заиста уживам у томе – рекао је Милош Раденковић.
За некога ко је врло млад добио шансу да постане презентер вести, колико је РТС-ова школа помогла да лакше научите дикцију, али и сва правила у раду са камером?
– Јавни сервис је кућа са репутацијом и РТС-ова школа је нешто што је у овом послу заиста вредно и то ми је много помогло у свему што доноси посао водитеља. Имам част да радим са најбољим људима у овом послу.
Када имате прилику да учите од колега као што су Миран Ђевеница, Весна Радосављевић, Марија Митровић Јокић, Бранко Веселиновић и други, то је заиста привилегија и трудим се да то искористим.
Шта вам је било најтеже да савладате у презентовању вести и плашите ли се лапсуса?
– Одговорност је нешто што је потребно савладати. „Дневник” и „Вести” су емисије озбиљног карактера које гледа милионски аудиторијум. Када почне емисија морате победити себе и притисак који је на вама и носити се са том одговорношћу. Наравно, лапсуси ће се дешавати, то је саставни део посла, али се надам да када буде до њих долазило, да ће бити симпатични.
Млади данас неретко кажу да су им друштвене мреже прозор у свет. Како ви успевате да им одолите, будући да немате налог ни на једној?
– Велики број људи је постао завистан од друштвених мрежа и на тај начин се бори са недостатком пажње. Друштвене мреже некад заиста могу да буду корисне у комуникацији, послу и слично, али не треба да буду једино важно у животу, а чини ми се да је то случај данас.
Донекле могу да раузмем млађе генерације јер нису ни имале прилику да одрастају без њих. Код мене је случај да јесам и више сам наклоњен другачијем начину комуникације и изражавања.
Како се борите са пажњом док водите програм? Да ли је тешко остати концентрисан на вести које се читају док се од вас у исто време очекује да сарађујете са целом екипом која реализује програм уживо?
– У почетку ми је требало времена да се навикнем. Као водитељ морате свесно и подсвесно да пратите реализовање програма. Док гледате у камеру и читате вести са промптера, морате да пратите исту вест и на папирима јер се дешава да дође до проблема са промптером и морате да наставите да читате са папира. Такође се прилагођавате проблемима који настају у тренутку, прихватате брзе промене које вам јављају колеге из режије... То су неки од изазова са којима морате да се носите и концентрација и прибраност су заиста битни.
Медији вас представљају као шармантног и лепог водитеља, увек преносећи симпатичне коментаре са друштвених мрежа који су стизали на ваш рачун. Колико вам пријају сви епитети који стоје испред вашег имена и да ли су лепота и младост предност у овом послу?
– Када водим „Вести” или „Дневник” увек се трудим да дам свој максимум и да свој посао одрадим што боље. Драго ми је да то гледаоци препознају, да им одговара мој начин презентовања вести и драго ми је да су коментари позитивни, па и шаљиви. Сматрам да су рад и труд, уз посвећеност, пресудни у овом послу.
Рекли сте једном приликом да се дешавало да вам пролазници упуте комплименте, а како су вас дочекале старије и искусније колеге на РТС-у?
– Колеге су ме дочекале веома пријатно. Од самог почетка су ми пружали подршку, били ту да ми помогну. Један сам од оних који стално нешто запиткује како бих што више био упознат са свим стварима када треба да се ради нешто, а они су заиста били стрпљиви и посвећени и нису имали никакав проблем да ми увек изађу у сусрет. За неког ко је на почетку и ко ће тек стицати искуство, такав однос искуснији колега је нешто што много значи и на томе сам им захвалан.
Да ли вам, откако сте стигли на Јавни сервис, блиски људи потражују информације о дешавањима у земљи?
– У почетку је требало времена и њима да се навикну да се бавим овим послом, па се дешавало да информације које могу да добију од мене претражују на интернету, у новинама, на ТВ-у... Временом су се навикли и неретко разговарамо о актуелним темама.
Шта вас, осим телевизије, испуњава? Имате ли неку другу страст у слободно време?
– У слободно време волим да се бавим спортом, уживам у природи и наравно пре свега да проводим време са блиским људима.
Владимир Бијелић
