(ФОТО) БИБЛИЈСКА СЛИКА У ЈУЖНОЈ КОРЕЈИ "Хармоника" отвара море на ЈЕДАН САТ, изгледа као ЧУДО, а такво име и носи! Ево шта каже наука, а шта ЛЕГЕНДА, о ретком природном феномену
Природни феномен у Јужној Кореји, познат као "Чудо Џиндоа", дешава се само двапут годишње. Тада се море „раздвоји“, на око сат времена, а сцена подсећа на ону из библијске.
Двапут годишње – око пролећне и јесење равнодневице – море се у Јужној Кореји „отвори“ и на око сат времена открије привремени копнени мост, дугачак скоро 2,8 километара и широк 40 до 60 метара, који повезује острво Џиндо и мање острво Модо.
У том периоду, море се дословно повуче с обе стране и хиљаде људи могу пешке да прелазе између два острва. Догађај се сваке године слави као Фестивал чуда на морском путу Џиндо, а на програму су традиционалне представе.
Редак природни феномен привлачи хиљаде знатижељних људи из целог света. Током тог кратког временског периода, због специфичних морских струја и геолошких померања, море се раздваја и настаје пешчана стаза, која траје кратко, а море се поново враћа, као да се ништа није ни догодило.
Феномен траје само један сат
Догађај је први пут привукао пажњу светске јавности 1975. године, захваљујући тадашњем француском амбасадору у Јужној Кореји, Пјеру Ландију, који је за француске новине описао појаву као „корејску верзију Мојсијевог чуда“, алудирајући на библијско раздвајање Црвеног мора.
Феномен је данас познат као Чудо Џиндоа, мада је у потпуности природна појава – резултат екстремно ниске осеке због комбинације лунарног циклуса, географског положаја и морских струја.
Наука има објашњење
Наука нуди врло рационално објашњење – феномен се догађа због екстремно ниских осека, изазваних појавом познатом као плимне хармонике.
Гравитациони утицај Месеца и Сунца на површину океана изазива промене нивоа мора – високе и ниске плиме. Али, осим њихове позиције, ту су и додатни фактори као што су ротација Земље, међусобна удаљеност небеских тела и други ритмични обрасци, који заједно утичу на појаву изузетно ниских осека које „разоткривају“ ову стазу.
Како објашњава професорка геонаука са Универзитета у Тексасу у Остину, Кеван Мофет, у питању је синхронизација више различитих „хармоничних“ фактора. „Баш као кад више бубњара свира скоро истим ритмом – у једном тренутку сви ударе у исти такт и створе снажан удар’“, наводи она.
У случају Џиндоа, море се заправо не раздваја, већ се повлачи, откривајући подводни гребен широк од 40 до 60 метара. Мофет сматра да је седимент вероватно таложен управо на том месту због специфичних морских струја између два острва.
Све док се облик острва и мореуз Мјонгњанг који регулише ниво плиме не промене, овај феномен ће се, како истиче Мофет, највероватније наставити сваке године.
Легенда има друго објашњење
Догађај је дубоко укорењен у локалној легенди која каже да је некада давно, тигар натерао сељане да беже из Џиндоа у Модо. Али, заборавили су старицу по имену Бјонг.
Она се данима молила Јонгвангу, богу мора, да јој помогне. Јавио јој се у сну и обећао да ће јој послати дугу преко мора. И заиста, кад се пробудила, вода се повукла и пред њом се указала стаза у облику дуге, пут да се поново уједини са својом породицом.