ЈЕДНОЈАЈЧАНЕ БЛИЗНАКИЊЕ ОДВОЈЕНЕ ПО РОЂЕЊУ: ТАЛЕНТ ШОУ И ТИКТОК ИХ СПОЈИЛИ ПОСЛЕ 12 ГОДИНА Иза свега стоји бизарна прича налик трилеру

Прича о томе како су Ејми и Ано откриле једна другу почиње када су имале 12 година. Откриле су да имају исту генетску болест, поремећај костију који се зове дисплазија.

Док су откривале своју прошлост, схватиле су да је хиљаде новорођенчади у Грузији покрадено из болница и продато, нека од њих још 2005. године. И ове две близнакиње су биле међу њима и сада траже одговоре.

Ејми корача горе-доле у ​​хотелској соби у Лајпцигу. „Уплашена сам, стварно сам уплашена”, каже она за ББЦ, нервозно се врпољећи: „Нисам спавала целе недеље. Ово је моја шанса да коначно добијем неке одговоре о томе шта нам се десило”.

Identical twins Amy Khvitia and Ano Sartania were taken away from their mother just after they were born and sold to separate families. But a TV talent show and a TikTok video made sure that the two discovered each other years later.#TikTokviral #Georgia pic.twitter.com/7WCSUPNI27

— Bnz English (@BnzEnglish) January 26, 2024

Њена сестра близнакиња Ано седи у фотељи и гледа ТикТок на свом мобилном телефону. „Ово је жена која нас је можда продала”, каже она, преврћући очима. Ано признаје да је и она нервозна, али само зато што не зна како ће реаговати и да ли ће успети да обузда свој бес.

Ово је био крај дугог путовања. Путовале су из Грузије у Немачку у нади да ће пронаћи део слагалице који недостаје. Коначно ће упознати своју мајку. Током протекле две године стварале су слику онога што се догодило. Док су откривале истину, схватиле су да у Грузији има још десетина хиљада људи који су такође одведени из болница као новорођенчад и продати. Упркос званичним покушајима да се испита шта се догодило, нико још није реаговао.

Имају много тога заједничког, али једно нема смисла

Прича о томе како су Ејми и Ано откриле једна другу почиње када су имале 12 година.

Ејми Хвитија је била у кући своје куме близу Црног мора и гледала је свој омиљени телевизијски програм „Georgia's Got Talent”. Тамо је плесала девојчица која је изгледала потпуно исто као она, идентично.

„Сви су звали моју маму и питали: 'Зашто Ејми плеше под другим именом?'”, каже она. Ејми је ово споменула својој породици, али су они то игнорисали. „Свако има двојника”, рекла је њена мајка.

Седам година касније, у новембру 2021. године, Ејми је на ТикТок-у објавила снимак себе како буши обрву. Око 300 км даље, у Тбилисију, још једној 19-годишњој девојци пријатељица је послала снимак. „Мислила је да је кул што личи на мене”, рекла је Ано.

Ано је покушала да пронађе девојку са пробушеном обрвом на интернету, али није успела, па је поделила видео на универзитетској WhatsApp групи да види да ли неко може да помогне. Неко ко је познавао Ејми видео је поруку и повезао их на Фејсбуку. Ејми је одмах знала да је Ано девојка коју је видела пре толико година у поменутој телевизијској емисији.

„Толико сам те тражила!” написала је Ејми. „И ја тебе”, одговорила је Ано.

Током наредних неколико дана открили су да имају много тога заједничког, али није све имало смисла.

Обе су рођене у породилишту у западној Грузији које више не постоји, али према њиховим изводима из матичне књиге рођених, њихови рођендани су били у размаку од неколико недеља. Нису могле да буду ни сестре, а још мање близнакиње.

Било је превише сличности

Волеле су исту музику, обе су волеле да играју и чак су имале исту фризуру. Откриле су да имају исту генетску болест, поремећај костију који се зове дисплазија. Чинило се као да заједно разоткривају мистерију.

„Сваки пут када сам сазнала нешто ново о Ано, ствари су постајале све чудније”, каже Ејми.

Договориле су се да се састану и недељу дана касније, док се Ејми приближавала врху покретних степеница на станици метроа Руставели у Тбилисију, она и Ано су се први пут лично виделе.

„Било је као да се гледам у огледало, потпуно исто лице, потпуно исти глас. Ја сам она и она је ја”, каже Ејми. Тада је постала сигурна да су близнакиње.

„Не волим загрљаје, али сам је загрлила”, каже Ано. Одлучиле су да породице суоче са својим сумњама и сазнањима и тада су сазнале истину. Усвојене су одвојено у размаку од неколико недеља 2002. године.

Ејми је била узнемирена и осећала је да је цео њен живот био лаж. Одевена у црно од главе до пете, изгледа снажно, али нервозно петља огрлицом и брише сузу умрљану маскаром са образа:

„То је луда прича, али је истина. Била сам узнемирена и љута на своју породицу, али сам само желела да се тешки разговори заврше како бисмо сви могли да наставимо даље”, рекла је Ано.

Копајући дубље, близнакиње су откриле и да су детаљи у њиховим изводима из матичне књиге рођених, укључујући њихов датум рођења, били погрешни. Ејмина мајка каже да јој је пријатељица рекла да се у локалној болници налази нежељена беба, пошто она сама није могла да затрудни.

Лекари су морали да буду плаћени, али она је могла да је одведе кући и одгаја као своју ћерку. Аниној мајци је испричана иста прича.

Усвојитељске породице нису знале да су девојчице близнакиње и, упркос томе што су платиле много новца да би усвојиле своје ћерке, кажу да нису схватиле да је то незаконито. Грузија је пролазила кроз период немира, а пошто је болничко особље било укључено, сматрали су да је то легитимно. Ниједна породица није желела да открије колико је новца уплаћено. Близнакиње се питају да ли су их биолошки родитељи продали ради зараде.

Родитеље траже преко Фејсбука

Ејми је хтела да потражи њихову мајку да сазна, али Ано није била сигурна: „Зашто желиш да упознаш особу која је тако могла да нас изда?”

Ејми је пронашла Фејсбук групу посвећену поновном спајању породица у Грузији са децом за коју се сумња да су незаконито усвојена при рођењу и поделила је њихову причу. Реаговала је млада жена из Немачке која је рекла да је њена мајка родила близнакиње у истој болници 2002. године и да сада сумња у званичну верзију да су умрле. ДНК тестови су показали да је девојчица из Фејсбук групе њихова сестра и да живи са њиховом мајком Азом у Немачкој. Ејми је очајнички желела да упозна Азу, али Ано је била скептична:

„Ово је особа која је могла да нас прода, неће нам рећи истину”.

Међутим, пристала је да оде у Немачку са Ејми да је подржи. Група на Фејсбуку коју су близнакиње користиле, Веџеб, на грузијском значи „Тражим”. Постоји безброј објава мајки које кажу да им је болничко особље рекло да су њихова новорођенчад умрла, да би касније открили да смрти нису забележене и да су њихова деца још увек жива.

Остале постове су направила деца попут Ејми и Ано, која траже своје биолошке родитеље. Група има више од 230.000 чланова и, заједно са приступом сајтовима за анализу ДНК, широм је отворила мрачно поглавље у историји Грузије.

„Бебе су систематски крадене, покрадено је и до 100.000”

Отворила га је новинарка Тамуна Мусеридзе 2021. године, након што је открила да је усвојена. Извод из матичне књиге рођених са нетачним подацима нашла је када је чистила кућу своје покојне мајке.

Основала је групу за тражење сопствене породице, али је потом разоткрила трговину децом која је укључивала десетине хиљада људи, и која траје деценијама. Помогла је да се стотине породица поново споје, али својој тек треба да уђе у траг. Тамуна је открила црно тржиште усвајања које је захватило целу Грузију и трајало од раних 1970-их до 2006. Она верује да је трговину водио организовани криминал и да је укључивао људе из свих сфера живота, од таксиста до високих владиних званичника. Корумпирани службеници су фалсификовали документе потребне за незаконита усвајања.

„Размере су незамисливе, украдено је и до 100.000 беба. То је било систематично”, каже она.

Тамуна објашњава да је до ове бројке дошла пребројавајући број људи који су је контактирали и комбинујући то са временским оквиром и распрострањеношћу случајева широм земље. Без приступа документима – неки су изгубљени, а други нису објављени – немогуће је знати тачну цифру.

Тражили су око 1.400 долара за девојчицу и 2.100 долара за дечака

Тамуна каже да су јој многи родитељи рекли да им је, када су тражили да виде тела своје преминуле новорођенчади, речено да су већ сахрањена у кругу болнице. У међувремену је сазнала да гробља у грузијским болницама никада нису постојала. У другим случајевима, родитељима би се показивала тела деце која су била смрзнута у мртвачници.

Тамуна каже да је куповина детета била скупа, око 1.400 долара за девојчицу и 2.100 долара за дечака, што је отприлике годишња плата у Грузији. Открила је да су нека деца завршила у страним породицама у САД, Канади, Кипру, Русији и Украјини. Грузија је 2006. променила своје законе о усвајању и пооштрила законе против трговине људима, што је отежало незаконита усвајања.

Близнакиње су пронашле своју мајку

У хотелу у Лајпцигу, Ејми и Ано се спремају да упознају своју мајку. Ано каже да се предомислила и да жели да се повуче. Али то је тренутно оклевање и она, дубоко удахнувши, одлучује да настави. Њихова биолошка мајка Аза нервозно чека у другој соби. Ејми неодлучно отвара врата и Ано је прати, скоро гурајући сестру у собу. Аза иде ка њима и чврсто их грли. Минути пролазе у загрљају, нико не проговара.

Сузе теку низ Ејмино лице, али Ано остаје стоички непомична. Чак изгледа мало раздражено. Њих три седају да разговарају саме.

Близнакиње су касније испричале да им је мајка објаснила да јој је после порођаја позлило и да је пала у кому. Када се пробудила, болничко особље јој је рекло да су њене девојчице умрле убрзо након што су се родиле. Каже да је сусрет са Ејми и Ано дао њеном животу нови смисао. Иако нису блиске, и даље су у контакту.

Грузијска влада је 2022. године покренула истрагу о трговини децом. Званичници су за ББЦ рекли да су разговарали са више од 40 људи, али да су случајеви „веома стари и да су историјски подаци изгубљени”. Новинарка Тамуна Мусеридзе каже да је поделила информације, али влада није рекла када ће објавити свој извештај.

Влада је направила најмање четири покушаја да дође до истине о томе шта се догодило. Ово укључује истрагу о међународној трговини децом из 2003. која је довела до бројних хапшења, али је мало информација објављено. А 2015. године, након још једне истраге, грузијски медији су објавили да је ухапшен директор породилишта у Рустави Александре Баравкови. Међутим, касније је пуштен и враћен на посао.

ББЦ се обратио грузијском Министарству унутрашњих послова за додатне информације о појединачним случајевима, али им је речено да конкретни детаљи неће бити објављени због забринутости за приватност. Тамуна се сада удружила са адвокатом за људска права Лиом Мухашаври како би случајеве групе жртава изнела пред грузијске судове. Они желе право на приступ својим родним документима - што тренутно није могуће по грузијском закону. Надају се да ће то помоћи смиривању духова.

„Увек сам осећала да нешто или неко недостаје у мом животу. Маштала сам о девојчици у црном која ме прати и пита шта сам данас урадила”, открила је Ано. Тај осећај је нестао када је пронашла Ејми.