НАГРАДНО ПИТАЊЕ ЗА КАФОПИЈЕ Да ли знате која је разлика између српске и турске кафе, ево како то Турци раде
Омиљени напитак у многим кућама, спрема се на сличан начин, али у великом “Савременом кувару” из 1967. године, објављеном у издању “Просвете” на више од 1000 страна, наведена је разлика између српске и турске кафе.
“Савремени кувар”, у којем се налази више од 3200 рецепата и савета, у поглављу “Кафа”, подсећа и на предање да заслуга за откриће кафе припада једном “чобанчету који је приметио да му козе показују изузетну живахност кад год би се набрстиле биљке познате под именом кахоуа”. У Европи је кафа почела да се пије средином 17. века.
Да је било нешто посебно у млиновима за кафу који је некада свака кућа имала, а којима се ширио мирис млевене кафе, потврђује и овај стари кувар у којем се у припреми наводи важност млевења кафе пре кувања. Многи су још раније наглашавали колико је битно да сами самељете кафу (ако сте у прилици) јер невероватно је шта се све може наћи у куповној млевеној кафи, пише Крстарица.
“Савремени кувар”, у којем се налази више од 3200 рецепата и савета, у поглављу “Кафа”, подсећа и на предање да заслуга за откриће кафе припада једном “чобанчету који је приметио да му козе показују изузетну живахност кад год би се набрстиле биљке познате под именом кахоуа”. У Европи је кафа почела да се пије средином 17. века.
Да је било нешто посебно у млиновима за кафу који је некада свака кућа имала, а којима се ширио мирис млевене кафе, потврђује и овај стари кувар у којем се у припреми наводи важност млевења кафе пре кувања. Многи су још раније наглашавали колико је битно да сами самељете кафу (ако сте у прилици) јер невероватно је шта се све може наћи у куповној млевеној кафи, пише Крстарица.
Припрема кафе:
“Да би кувана кафа била укусна потребно је прво да зрна кафе буду лепо испржена али не препржена. Друго, да се кафа добро самеље непосредно пре кувања. И треће, да вода добро проври а затим кад се кафа скува, да направи још један кључ. Кафа се служи чим се скува, никад подгрејана. Талог од кафе не сме се поново употребити”.
А разлика између српске и турске кафе, није само у начину служења, већ и у припреми. Ево шта каже Кувар из 1967. године:
Српска црна кафа
“Ставити у џезву воду и шећер и пустити да проври. За једну шољицу кафе потребна је шољица и по воде, коцка шећера и кашичица млевене кафе. Кад вода проври, одлити мало у шољицу или друго лонче, закувати кафу, па вратити џезву на ватру да кафа направи кључ, односно, само да се подигне, ништа више. Усути одливену воду, оставити кафу минут-два да ‘стане’ а затим је разлити у шољице и служити”.
Турска кафа
“Ова кафа се највише пије у Босни а справља се овако: Ставити кафу у суву загрејану џезву и прелити је кључалом водом. Кафа не треба више да ври. Однос воде, кафе и шећера је исти као за српску кафу, само што се шећер не ставља у кафу већ се служи посебно. Готова турска кафа служи се у малим џезвама, за сваку особу посебно”