ПОКЛОНИЦИМА ХЕЛИКОПТЕР РОДИТЕЉСТВА ОВО СЕ НЕЋЕ СВИДЕТИ Супруга НФЛ шампиона и мајка четворо деце промовише приступ „fuck around and find out“ ДА ЛИ ЈЕ ОВО ПРАВА МЕТОДА?

Реч је о родитељском приступу који на интернету носи ознаку FAFO („fuck around and find out“), што би се најближе могло превести као „сами нек науче на сопственој кожи“. Идеја је једноставна: пустите децу да доживе природне последице својих одлука, без превише родитељског мешања.

У пракси то често изгледа овако: родитељи дозвољавају детету да поједе љуту папричицу и тек онда схвати да није баш најпријатније; или, када се дете љути јер не сме да спава у родитељском кревету, мама му хладно покаже врата – па нека одлучи шта ће даље. Иако деца некад заврше у сузама, коментари на овакве објаве на друштвеним мрежама су махом позитивни: „Браво, мама!Тако треба!“

Родитељи који подржавају овај приступ верују да деца само кроз сопствене грешке уче одговорност, независност и самостално доношење одлука.

Стручњаци: Предности и мане „баш ме брига” родитељства

Британска клиничка психолошкиња Елина Телфорд слаже се да овакав приступ може подстаћи развој отпорности и сналажљивости код деце. Ипак, и она упозорава да се поставља питање шта је са млађом децом која још не могу да предвиде последице својих поступака и колико далеко родитељи смеју да иду у том „пуштању“.

„FAFO родитељство се појавило као реакција на две крајности – хеликоптер родитељство, где је дете под сталном контролом, и тзв. благо родитељство, које се често заснива само на емпатији и комуникацији, али понекад занемарује одговорност“, објашњава терапеут Sean O’Neill из Лос Анђелеса. „FAFO комбинује независност са реалним последицама, али родитељи морају да пронађу праву меру.“

Социјална радница Trisha Sanders истиче да деци треба дати слободу да истражују, али и сигурну базу којој могу да се врате када погреше.

„Деца развијају осећај компетенције када пробају ствари сама, а родитељи покажу разумевање и помогну им када је то потребно. Проблем настаје када родитељи превише попуштају или када уопште не пруже подршку након што дете доживи неуспех.“

Како применити FAFO – и да ли је за свакога?

Родитељима који желе да пробају овај приступ саветује се да почну полако – на пример, да пусте дете да изађе без кишног мантила и само научи да ће покиснути. Важно је унапред објаснити могуће последице и повући се тек када је безбедно да дете само преузме одговорност.

„FAFO не значи да се потпуно повлачите као родитељ“, истиче терапеуткиња Eden Garcia-Balis. „Реч је о стратешком повлачењу, где родитељ остаје емотивно доступан и поставља јасне границе, али даје детету простор да учи кроз искуство.“

Колико слободе ћете дати, зависи од узраста и зрелости детета. За млађу децу, одлуке морају бити једноставне и последице брзе и разумљиве. Код тинејџера, простор за самосталне одлуке може бити већи.

Стручњаци се слажу у једном: и родитељи и деца уче кроз овај процес.

„У суштини, FAFO подсећа родитеље да деца морају да прођу кроз сопствене грешке како би научила да се носе са неуспесима и развила самосталност“, закључује Телфорд. „Кључ је у балансирању слободе и подршке.“