ТРОПИКАНА НЕЗДРАВА И ЗА ЕМОЦИЈЕ Ево зашто врућина има велики утицај на ментално здравље

Летње температуре све чешће достижу екстремне вредности, а климатске промене чине топлотне таласе учесталијим и интензивнијим. Док су физичке последице врућине добро познате, попут сунчанице и топлотне исцрпљености, психолошки утицаји тек у последње време добијају заслужену пажњу.

Зашто врућина утиче на наше расположење?

Врућине „приморавају” тело да улаже додатни напор како би задржало нормалну телесну температуру. У том процесу долази до лучења хормона стреса – кортизола, који директно утиче на расположење, повећава напетост и раздражљивост. Поред тога, врућина ремети сан, чини нас уморнијима, смањује концентрацију и смањује капацитет за доношење рационалних одлука.

Истраживања указују да се током врелих дана чешће јављају симптоми анксиозности, депресије, раздражљивости и импулсивног понашања. Код људи који већ имају одређене психичке потешкоће, симптоми се могу погоршати. Врућина не изазива менталне поремећаје директно, али значајно појачава постојеће тегобе.

Посебно угрожене групе: На кога врућине утичу интензивније?

Неке категорије људи су посебно осетљиве на топлотни стрес. Старији људи имају слабију терморегулацију и често живе сами у неповољним условима. Деца и адолесценти су такође изложени јер је њихов нервни систем у развоју, па су подложнији емоционалним колебањима.

Већина психотропних лекова омета способност тела да се расхлади, па у групу са ризиком спадају и особе које користе психијатријске лекове. Ту су и особе са хроничним болестима, укључујући дијабетес, кардиоваскуларне болести и неуролошке поремећаје.

Код пацијената који користе антидепресиве, антипсихотике или стабилизаторе расположења, врућина може довести до озбиљних последица попут топлотне исцрпљености и чак топлотног удара.

Летња депресија: мање познат, али стваран проблем који „окидају“ врућине

Иако се сезонска депресија обично повезује са зимом и недостатком светлости, постоји и облик депресије који се јавља лети. Особе које пате од тзв. „летњег сезонског афективног поремећаја“ често се повлаче из друштва, пате од несанице, губе апетит и на телесној тежини. Код њих топлотни стрес додатно ремети неуротрансмитерску равнотежу и доприноси осећају беспомоћности.

Топлота и понашање: Више сукоба, мање контроле

Топлотни стрес може негативно утицати на начин на који перципирамо друге људе и ситуације. Људи у када су велике врућине чешће тумаче неутралне ситуације као претњу, брже губе стрпљење и реагују агресивније. То се повезује са појачаним конфликтима у породици, на послу, па чак и у јавности. Такође, неки експерименти су показали да људи доносе импулсивније и деструктивније одлуке у условима врућине.

Когнитивне способности на удару

Истраживања показују да високе температуре могу смањити менталну ефикасност. Људи спорије реагују, праве више грешака и имају проблема са обрадом информација. То може бити посебно проблематично у школама, канцеларијама и другим срединама које захтевају висок ниво концентрације. Недостатак расхладних система у таквим просторима додатно погоршава ситуацију.

Како се можемо заштитити?

•             Хидратација – Пијте довољно течности и једите намирнице са високим садржајем воде (лубеница, краставац, диња, јагоде).

•             Избегавајте излагање сунцу у најтоплијем делу дана (10–16 часова).

•             Расхладите тело – туширање хладном водом, чето квашење водом, боравак у климатизованим просторима.

•             Пратите сигнале које вам тело шаље – вртоглавица, малаксалост, убрзан пулс и јака главобоља могу бити знаци топлотне исцрпљености.

•             Водите рачуна о најугроженијима – старијима, деци, особама које живе саме или немају адекватне услове за хлађење.

Кад нас врућина исцрпи и изнутра

Врућина није само физички непријатан феномен – она има дубоке последице на ментално здравље и свакодневно функционисање. У времену када су екстремне температуре све чешће, разумевање овог утицаја и правовремено реаговање постају кључно питање јавног здравља.