То су прве пећинске слике пронађене у Хрватској, а откриће су представили научници Дарко Комшо из Археолошког музеја Истре и Ивор Караванић са Одељења за археологију Филозофског факултета у Загребу у априлском броју археолошког часописа Антиквитет, преноси Н1 Загреб.
Ромуалдова пећина се налази у Истри, у општини Канфанар, на јужним обронцима Лимског канала. Дугачка је стотинак метара и позната је по легенди да је у њој боравио свети Ромуалд око 1000. године и по томе што су у њој откривени материјални остаци неандерталаца, из раздобља средњег палеолита.
Први пут пећински цртежи су откривени 2010. године, када је Комшо у склопу пројекта ЦРОРА (CROatian Rock Art - Хрватско стенско сликарство) открио цртеже израђене црвеном бојом на зидовима пећине и претпоставио да припадају периоду палеолита.
У пећини су забележене 44 слике, од којих се истиче неколико цртежа, који представљају бизона, дивокозу, схематизоване приказе људи и троуглова, који могу да симболишу женски пол.
Даље ископавање у подножју стене са сликама довело је до открића материјалних остатака из горњег палеолита - алатки, делова окера и неколико комада угљена, чијом анализом је откривено да су стари око 17.000 година.
На Балкану праисторијски прикази фигура откривени су још само у Румунији у пећини Колибоаиа и у пећини Бадањ у Босни и Херцеговини, али тамо није реч о фигуративним приказима.
