Уметница из Аризоне открила зашто Америка није најбоља на свету и додала: „Србија ме је заувек променила” ДОШЛА КАО ВЕГЕТАРИЈАНКА – ЕВО ШТА ЈЕ ПРВО ПОЈЕЛА!
Прелепа Ејжа је глумица и певачица из Америке која већ пет година живи у Србији. Удала се за Србина Ивана, овде родила сина и открила потпуно другачији начин живота.
У разговору за наше медије признала је шта ју је шокирало на почетку, како изгледа живот у заједници у Србији, али и зашто више не мисли да је Америка „најбоља земља на свету”.
„Јела сам много ћевапа кад сам први пут дошла у Србију. А хоћете да чујете нешто смешно? Била сам вегетаријанка тада”, присећа се Ејжа Пикет Кецман на самом почетку своје исповести.
Претходно је била веганка, па пескетеријанка (поред млечних производа и јаја, једе се и риба), али је симпатична Американка брзо схватила да у Србији то неће функционисати.
„Месо је овде стварно добро и нисам могла да одолим”, признала је.
Први стан у који је ушла оставио ју је без текста јер се инфраструктура разликовала од оне на коју је навикла у Аризони.
„У Америци је све велико и промишљено, апартмани су пространи, путеви широки. Кад сам почела да возим овде, била сам уплашена јер је све скучено и близу”, открила језа јутјуб канал „Attic Life”.
„Храна је чистија и здравија, ваздух ми делује бољи. Кад одемо на Фрушку гору – то је невероватно, прелепо”, додала је.
Заједница као откриће
Највеће откриће, како каже, била јој је снага заједништва.
„Моји пријатељи живе на селу и тамо се људи стално помажу – донесу хлеб, воће, деца дођу да се играју. Иако се нисам познавала са свима, сви су почели да ми прилазе и нуде помоћ. Тај осећај заједнице је врло важан и желим да га има и мој син.”
У поређењу са Америком, каже да је разлика огромна: „У великим америчким градовима понекад не видиш комшије данима. Можда се само јавиш преко улице. А овде људи разговарају, занимају се одакле си, ко ти је породица. То је лепо.”
Бирократија и језик – највећи изазови
Навикавање на бирократију и администрацију назива једним од највећих културних шокова.
„Ако треба да завршиш неки папир или идеш код лекара, процес је компликован и траје дуго. Потребно је стрпљење.”
Додаје да јој је требало три године да престане да се нервира.
„Увек сам мислила – зашто ово није као у Америци? Онда сам схватила да сам у другој земљи и да не може бити исто.”
Учење језика био је додатни изазов. Иако је имала приватне часове, одустала је на падежима.
„Фрустрирала сам се различитим облицима речи, па сам наставила да учим кроз разговоре са свекром и тастом. Они не говоре енглески, па се сналазимо уз Google Translate”, признаје.
Каже да јој је мужевљева сестра много помогла, а да је посебно занимљиво учити од малог сина.
„Он учи језик заједно са мном и често ми говори врло једноставне реченице – као детету. Тако и ја полако учим”.
Порођај у Србији
Најинтензивније искуство био јој је порођај у Србији.
„Одлучила сам се за приватну клинику, јер ми је било важно да муж буде присутан. Нисам говорила српски довољно добро за тако важну ситуацију.”
Наводи да су лекари били љубазни и стручни, али је процедура, каже, компликована. Ипак, када су трошкови у питању – неупоредиво је.
„У САД порођај без осигурања може да кошта и до 30.000 долара. Овде је све коштало око 5.000-6.000 евра. То је огромна разлика”, каже прелепа Ејжа.
Америка из друге перспективе
С временом се променио и њен поглед на домовину.
„У САД постоји идеја да је то најбоља земља на свету и да имамо најбоље од свега. Али када одеш у Европу, схватиш да квалитет живота може бити другачији”, признала је.
У Америци се, каже, ради изузетно много.
„Људи раде напорно и увек желе више и више. У Европи људи више цене живот, породицу, заједницу”.
Посебно истиче разлику у храни.
„У Америци купујемо много прерађених производа. Овде људи кувају од нуле и схватила сам да није тако тешко. Могу сама да направим печење или палачинке, не морам да купим смрзнуто.”
„Моја свекрва је најбоља куварица”
Каже да су јој у Србији посебно важни односи са породицом супруга.
„Моја свекрва је најбоља куварица коју сам упознала. Сарма коју прави је савршена, као и супа. А сомун са ћевапима и кајмаком је једноставно најбоља комбинација на свету”, истиче.
Открива и разлике у укусу: „Ја волим зачине, кумин и чили, а мој муж само со и бибер. Морали смо да нађемо компромис.”
„Србија ме је променила”
Данас јој је најлепше то што може једноставно да позове пријатеље и организује дружење.
На крају, на питање како се осећа после пет година у Србији, одговара: „Србија ме је променила, у најбољем смислу. Моја породица каже да сам другачија. И јесам, али на добар начин. Сада сам овде и могу да уживам у животу са људима који ме окружују”.
