Људи широм света свакодневно оболевају од хране коју поједу, а више од 250 познатих болести преноси се храном, које настају као последица конзумирања контаминиране хране. Храна је контаминирана уколико су у њој присутни патогени микроорганизми или њихови токсини.
У Институту за јавно здравље Србије “Др Милан Јовановић Батут” кажу како до појаве првих симптома болести може да прође од неколико часова до неколико дана, што зависи од одбрамбених снага организма и од количине микроорганизама који су унети у тело. Место уласка патогених микроорганизама или њихових токсина је слузокожа желуца и црева, па се код већине болести које се преносе храном јављају мучнина, повраћање, стомачни грчеви и пролив. Иако свако може да се разболи, посебно осетљиве групе су новорођенчад и одојчад, труднице, старије особе и особе са ослабљеним имунитетом.
У нашој земљи најчешће дијагностиковане болести које се преносе храном су салмонелозе, кампилобактериозе, стомачни грип и стафилококно тровање храном, кажу у Институт “Батут”.
Салмонелозе узрокују бактерије које су присутне у цревном тракту птица, гмизаваца и сисара и преносе се на људе преко хране животињског порекла. Манифестује се повишеном температуром, проливом и стомачним грчевима. Код особа са постојећим хроничним обољењем или ослабљеним имуним системом, може доћи до појаве компликација у виду преласка микроорганизама у крв (септикемија).
Кампилобактер је природни становник црева здравих птица, и сирово живинско месо обично садржи ову бактерију. Конзумирање недовољно термички обрађене пилетине, или хране контаминиране преко пилетине (преко контаминираних површина у клаоницама) је најчешћи извор и пут преноса кампилобактериозе. Симптоми болести су повишена температура, пролив и стомачни грчеви.
Стомачни грип је узрокован норовирусима. Ово обољење се јавља врло често, али се тешко дијагностикује. У клиничкој слици доминира повраћање, а обољење пролази у року од два дана. Резерваор заразе је човек.
Стафилококно тровање храном је интоксикација, која настаје као последица присуства стафилокока или њиховог токсина у храни. Симптоми болести су мучнина, грчеви и повраћање. Резервоар заразе је човек.
Ботулизам је тешко тровање токсином који продукује бактерија Cl. Botulinum у контаминираној храни. Први симптоми болести обично су оштећење вида (замућен вид или двослике), отежано гутање и сушење уста, а некада и повраћање и опстипација. Cl. Botulinum ствара споре које су присутне у земљи, а извор и пут преношења су углавном конзервирана храна, кобасица, димљено или усољено месо. Опоравак може да траје месецима.
Дијагноза болести које се преносе храном постављена на основу клиничке слике се потврђује специфичним лабораторијским тестовима. Бактеријски узрочници ових обољења углавном се изолују из столице људи, док се паразити уочавају микроскопским прегледом узорка столице. Када је у питању стомачни грип, лабораторијска дијагностика норовируса није рутинска, па се ови узрочници тешко доказују. Да би се дијагноза ових болести поставила, неопходно је да се оболеле особе јаве свом ординирајућем лекару. Међутим, многе оболеле особе се не јављају лекару за помоћ, тако да велики број ових болести остане непријављен, објашњавају у “Батуту”.
Чистоћа важна у заштити од болести
У “Батуту” кажу како од болести које се преносе храном можемо да се заштитимо прањем руку пре, у току и после припреме хране; темељном термичком обрадом меса, пилетине и јаја; употребом пастеризованог млека; спречавањем контакта сирових намирница и термички обрађене хране; чувањем хране у фрижидеру и беспрекорном чистоћом свог кухињског прибора и радних површина.
Терапија зависи од симптома болести и од тежине клиничке слике оболеле особе. Углавном се спроводи симптоматска терапија у виду надокнаде течности и минералних материја, мировања и употребе пробиотика за регулацију цревне микрофлоре, а ако се појави висока телесна температура и крв у столици, треба избегавати употребу пробиотика.
У случају теже клиничке слике болести, лекар може да препише антибиотике према лабораторијском налазу, и тада је неопходно антибиотску терапију спровести до краја.
Лекару се обавезно треба обратити у случају појаве: високе телесне температуре, крви у столици, упорног повраћања, које онемогућава задржавање течности, знакова дехидратације, као што су смањено излучивање урина, сува уста и грло и осећај слабости приликом стајања, пролива који траје дуже од три дана, поручују у “Батуту”.
Љ. Петровић
