Начелник Клинике за болести зависности Института за менталне болести психијатар Ивица Младеновић каже за Танјуг да је последње две године алкохол у нашој земљи велики проблем, али, објашњава, не на нивоу зависности, већ злоупотребе.
Разлика је у томе што ти који злоупотребљавају алкохол не долазе у психијатријске установе. Њих, рецимо, можете наћи у полицијским станицама, на трежњењу после саобраћајки, туча, задесних инцидената, покушаја самоубиства и друго, навео је Младеновић.
Због тога подаци из психијатријских установа о злоупотребама хемијских супстанци, објашњава, нису релевантни, али ће пик у психијатрији, додаје Младеновић, доћи тек после три до пет година, колико је потребно да се зависност развије.
Он наводи да је главни проблем у Србији алкохол, где је три до пет одсто, или између 150 и 200 хиљада пунолетних грађана зависно.
Младеновић упозорава да оптимистичне процене говоре да се, на тако велики број људи, само 1 до 2 одсто зависника јавља на лечење.
Болести зависности су једне од ретких болести где пацијенти не вуку лекара за рукав. Беже од нас и доводе их само када дође стани-пани ситуација, и када родитељ примети целу причу, суд или центри за социјални рад, рекао је психијатар.
Он објашњава да се алкохолизам третира у психијатријским установама, а злоупотребом алкохола би требало да се баве домови здравља, али се то, тврди, не дешава.
Код нас би могло да буде бар за 300 до 500 одсто боље, ако бисмо имали веше едукованих људи који се баве болестима зависности, и ако би се то радило системски и систематски, оценио је Младеновић.
Иако дроге код нас нису проблем који може да се мери са алкохолизмом, додаје он, постоји тренд раста коришћења амфетамина и канабиноида код младих, јер су, како каже, веома јефтини и приступачни.
Клиника за болести зависности, поред одраслих, има дневну болницу која збрињава младе од 12 до 18 година.
Обично се креће са алкохолом, а у Србији се то не рачуна као проблем. Када пију млади од 12, 13 година, углавном их очеви и породица уводе у ту причу. Код нас долазе и због злоупотребе алкохола, али, превасходно психоактивних супстанци, истакао је Младеновић, и додао да је често проблем комбинована зависност.
У пракси се, према његовим речима, показало да девојчице чешће злоупотребљавају седативе, док дечаци више користе амфетамине и канабиноиде.
У Специјалној болници за болести зависности, познатој Драјзеровој, где се годишње обави 50 хиљада прегледа и хоспитализује око хиљаду људи, такође расте број млађих пацијената.
Клиничка лекарка у Драјзеровој Катарина Маринковић каже за Танјуг да још нема коначних података о броју оболелих, али, истиче да се број зависника током пандемије повећао.
У Драјзеровој видимо да се све више повећава број пацијената млађе популације, дакле, пацијенти узраста око 18 до 20 година, рекла је она.
Маринковић је истакла да већу предиспозицију имају особе са наследним факторима, поводљиве личности склоне адикцији, на то утичу друштво и околина, а уз то, додаје, и адиктивни потенцијал супстанце, јер није исто узимати опијате и канабис.
Алкохол је у нашој средини, објашњава, веома прихваћен и, на неки начин, саставни део дружења и социјализације.
Младеновић, међутим, каже да је мали проценат спреман да се јави лекарима, и да у тој процени да ли су зависни и треба да затраже стучну помоћ велику улогу играју сам појединац, околина и најбитније - лекар.
Обично се јављају зато што су њихови укућани приметили неку врсту промене понашања, депресију, изостанак са посла, неизвршавање родитељске функције. Околина алармира самог пацијента да би требало да се јави лекару, наводи она.
Стручњаци из два референтна центра за болести зависности у Србији - Драјзерове и Палмотићеве, примећују да је пандемија поред поменутих, утицала и на већу нехемијску, односно, како кажу, бихејвиоралну зависност, коју карактеришу зависност од интернета, видео игара и патолошког коцкања.
