Као најчешће разлоге за посете лекару, специјалиста опште медицине др Нада Вујић Јовић, из здравственог система МедиГроуп наводи погоршање хроничних болести, повреде, уједе или убоде инсеката. Такође су честе тегобе настале услед претераног излагања сунцу, као и недовољног уноса течности, што може довести до појаве сунчанице или топлотног удара, дехидратације, као и опекотина од сунца. Поред тога, велики број пацијената се јавља са тегобама гастроинтестиналног тракта, које су често последица цревних инфекција.
– Више од 75 одсто светске популације суочава се с дехидратацијом. Недовољан унос течности може изазвати озбиљне компликације. Препорука је уносити довољно воде током целог дана, избегавајући алкохол и кофеинске напитке – указала је др Вујић Јовић.
Како наводи, још један од честих разлога посете ординацији лекара опште медицине током летњих месеци су цревне вирусне и бактеријске инфекције, као и тровања храном. Високе температуре погодују бржем кварењу хране и размножавању бактерија које узрокују ове тегобе. Важно је пажљиво руковати намирницама и избегавати конзумацију производа на бази млека, млечних производа и јаја која нису чувана у одговарајућим условима. Ако се, ипак, појаве симптоми као што су мучнина, повраћање и дијареја, потребно је посетити лекара како би се правилно поступило.
– Једна од великих брига током летњих месеци, како за лекаре тако и за пацијенте, су сунчаница и топлотни удар, оба стања која могу озбиљно угрозити живот. Препорука лекара је избегавање боравка на сунцу у најтоплијем делу дана, од 10 до 17 часова. Бављење интензивном физичком активношћу треба одложити, или је практиковати у раним јутарњим или вечерњим часовима. Ако је неопходно да будемо директно изложени сунцу, онда је потребна заштита као што су шешири и качкети – истиче др Вујић Јовић.
Према њеним речима, топлотни удар је озбиљније стање које захтева брзу медицинску интервенцију, будући да настаје услед наглог и прекомерног повећања телесне температуре, што организам не може самостално регулисати унутар нормалних граница. Осим приликом директног излагања сунцу, топлотни удар може да се јави када особа борави близу извора топлоте, на пример у прегрејаном аутомобилу, близу прегрејаног мотора и тако даље.
– За одређени број људи, високе и све чешће тропске температуре, велике временске осцилације не одговорају и доводе до акутних погоршања већ постојећих хроничних болести, а то су пре свих особе са кардио-васкуларним и респираторним обољењима, као и особе са дијабетесом. Уколико примете било какве неуобичајене сметње и симптоме, потребно је да одмах потраже савет лекара – саветује др Вујић Јовић.
Бројни уједи комараца
Др Вујић Јовић истакла је да ове године има евидентираних уједа комараца у великом броју. Комарци су преносиоци вируса који може да изазове болест која се назива грозница Западног Нила. Данас је вирус Западног Нила најраспрострањенији у свету у категорији оних који се преносе уједом инсеката. Углавном пролази са блажим симптомима, у виду главобоље, вртоглавице и малаксалости у трајању од неколико дана, али код особа са ослабљеним имунитетом може довести до озбиљнијих поремећаја здравља у виду повишене температуре, па чак и запаљења можданих структура.
Боравак у природи, шуми, травнатим површинама, ма колико био пријатан, доноси опасност од убода или уједа инсеката. Уједи оса, пчела и стршљенова могу код осетљивих људи бити и смртоносни. Због тога др Вујић Јовић препоручује заштиту одговарајућим средствима, а посебан опрез се препоручује онима које знају да имају алергију на веном инсекта. Њима се саветује да са опрезом бораве у природи и да са собом носе одговарајућу терапију - таблете антихистаминика или ињекције за самопомоћ ако је то препорука лекара.
– Како бисмо се заштитили за боравак у природи, саветује се ношење одеће са дугим рукавима и ногавицама, употреба репелената, односно производа за кожу који служе за одвраћање инсеката, као и избегавање шетње у природи предвече када је њихова активност најизраженија. На прозорима је пожељна заштита у виду мрежица и комарника – подсећа др Вујић Јовић.
Указује и да не смемо да заборавимо ни уједе крпеља, који могу да буду преносиоци микрорганизма борелије бургдофери која је изазивач лајмске болести.
– Ако постоји сумња на ујед крпеља или се његово присуство уочи на кожи, неопходан је одлазак у најближу здравствену установу, како би се крпељ одстранио са коже у целости. Не препоручује се вађење крпеља од стране нестручних лица, као и покривање и трљање крпеља и места убода различитим супстанцама као што су алкохол, уље и тако даље – навела је др Вујић Јовић.
Љ. Петровић
