НАЈДУГОВЕЧНИЈИХ ЉУДИ НА ПЛАНЕТИ ЈЕДУ ПАМЕТНО Ово је храна која обезбеђује дубоку и здраву старост

Исхрана не решава све, али итекако може да направи разлику, од енергије током дана до тога како старимо. И кад год се запитам шта заправо значи јести паметно, увек се враћамо на ове једноставне принципе који су се показали дугорочно успешнима.

Плаве зоне су регије у свету где људи живе изузетно дуго и здраво, захваљујући једноставним, свакодневним навикама. Људи у Плавим зонама (регије које обухватају делове Јапана, Италије, Костарике, Грчке и САД-а) углавном једу биљну храну, богату влакнима, витаминима и антиоксидансима.

Правила исхране људи Плавих зона

•             Основа исхране је биљна храна

У Плавим зонама, свакодневни оброци се заснивају готово искључиво на биљним намирницама - поврћу, махунаркама, целовитим житарицама, воћу, орасима и семенкама. Ове намирнице су богате влакнима, антиоксидансима и фитонутријентима који подржавају здравље срца, црева и целокупног организма. Исхрана није компликована - једноставна јела припремљена од сезонских и локалних састојака су норма, а не изузетак.

•             Месо - у минималним количинама

У овим регијама, месо није основ оброка, већ се користи више као зачин или додатак. Порције су мале, а месо се обично конзумира неколико пута месечно, често поводом прослава или окупљања - до 9 кг меса годишње.  Оно потиче из домаћег узгоја, што значи да не садржи хормоне раста и антибиотике као индустријско месо које доминира на западним тржиштима. Умереност је кључ.

•             Риба - повремено

Риба се конзумира знатно ређе него што се мисли - до три пута недељно и у малим количинама. Предност се даје ситним, маснијим рибама попут сардина и инћуна које су нутритивно богате, а садрже мању количину живе и других тешких метала. Риба није обавезна, али се користи као повремени додатак исхрани због омега-3 масних киселина.

•             Млечни производи - са опрезом

У Плавим зонама млечни производи нису у потпуности избачени избачени, али се користе у знатно мањим количинама него на Западу. Углавном су то козји или овчији млечни производи. Класично кравље млеко се ређе користи, а многи га уопште не конзумирају.

•             Јаја - није неопходно

Иако се јаја не избегавају потпуно, не заузимају важно место у свакодневној исхрани. Појединци у Плавим зонама просечно поједу до три јаја недељно, углавном из сопственог домаћинства. Уместо да се ослањају на јаја као главни извор протеина, често се користе биљне алтернативе као што су махунарке, тофу или орашасти плодови.

•             Шећер - свесно и умерено

За разлику од западне исхране где шећер „вреба“ из готово сваке прерађене намирнице, у Плавим зонама он се конзумира свесно - обично као састојак у домаћим колачима или као део посебних прилика. Становници ових регија уносе знатно мање доданог шећера и радије уживају у природној слаткоћи свежег или сушеног воћа.

•             Махунарке - свакодневна храна

Махунарке су прави темељ оброка - пасуљ, сочиво, грашак и леблебије су редовно на јеловнику. Осим што су изузетно хранљиве, приступачне су и лаке за припрему. Ове намирнице пружају дуготрајан осећај ситости и стабилизују ниво шећера у крви, што их чини идеалним за дугорочно здравље.

•             Орашасти плодови - здрав међуоброк

Уместо грицкалица из кесице, становници Плавих зона често посегну за шаком бадема, ораха или лешника. Орашасти плодови су богати здравим мастима, протеинима и минералима, и одлични су за здравље срца. Конзумирају се умерено, али редовно - што је савршен баланс.

•             Предност дајте киселом тесту

У Плавим зонама се често прави хлеб на традиционалан начин - ферментацијом са природним стартером. Овакав хлеб има нижи гликемијски индекс, бољу пробављивост и садржи корисне бактерије које погодују здрављу црева. Кисело тесто је пример како чак и хлеб може бити нутритивно вредан када се прави без адитива и непотребних додатака.

•             Избегавајте ултра-прерађену храну

Минимална обрада хране је једно од кључних правила. Ако је састојак познат, једноставан и препознатљив - то је добар знак. Ако листа састојака изгледа као хемијска формула, становници Плавих зона то неће ставити у тањир. Фокус је на целовитим намирницама: куваном поврћу, житарицама у зрну, ферментисаној храни и једноставним јелима.

•             Вода је пиће број један

Без обзира на културу, у свим Плавим зонама вода је главни извор хидратације. Уз воду, понекад се конзумирају биљни чајеви или црно вино, али у врло малим количинама и у контексту оброка и дружења. Пиће се не користи за бег од стреса или навику, већ као део друштвеног и опуштеног тренутка.