ЗАБРИЊАВАЈУЋЕ! Синтетика на кожи је тихи убица хормона СВАКИ КОМАД ОДЕЋЕ који носимо утиче на здравље, време је за промену навика

Синтетика, агресивна бојења и хемикалије којима је третирана тканина постали су норма, док природни, нежни и еколошки материјали полако проналазе свој пут назад на сцену. Наша саговорница, Марија из Одрживог гласа, стручњакиња која годинама проучава повезаност текстила, здравља и животне средине, објашњава зашто је едукација потрошача кључна и како мода може да буде и лепа и безбедна – и за људе и за планету.

Одећа као невидљиви фактор здравља

Као неко ко се бави еколошким инжењерством, она је била свесна штетних последица пластике у нашем окружењу – али не и чињенице да може бити толико близу њеном телу, и то сваког дана. Ипак, лично искуство било је пресудно да почне дубље да истражује тему полиестера и његов потенцијални утицај на здравље.

"Као студенткиња еколошког инжењерства, схватала сам опасност и негативне последице које нам ствара свакодневна употреба пластике и инфилтрирање микропластике у наш живот па и организам. Међутим, као потрошач, као купац и као млада девојка нисам обраћала пажњу на тканине које су на мојој кожи – константно! Када ми је дијагностикован Хашимотопочетком 2025. године, а борећи се са полицистичним јајницима већ годинама, одлучила сам да кренем да копам зечију рупу – шта ме све заиста чини болесном, шта све то моје хормоне избацује из баланса чак и када на папиру радим како треба? У магли која се створила, заборавила сам да погледам у једном смеру – тканине. Погодило ме је, снагом лоше ушивеног шава, да превиђам прилично значајну свакодневну изложеност: своју одећу. Ова лична загонетка, заједно са новим истраживањима о ендокриним ометачима, запалила је фитиљ моје научне радозналости. Одједном, полиестер није био само јефтина тканина; био јепотенцијални кривац", прича Марија.

Данас каже да смо, као друштво, прилично несвесни како наизглед безазлене, свакодневне навике утичу на наш хормонски и репродуктивни систем.

"Наше друштво је страховито несвесно штетних последица дугорочне изложености ниским нивоима, а опет смо опседнути бројем калорија и краткотрајним вирусним трендовима. Људи радо игноришу могућност да синтетичка влакна која им се лепе за кожу могу да поремете њихову хормонску симфонију, иако су спремни да пажљиво испитују етикете на храни. Социјализовани смо да ценимо трошкове и практичност више од дугорочног здравља, што је компромис који сматрам све неподношљивијим", истиче она.

Синтетичка влакна и хормонски баланс: Тиха опасност на кожи

А шта кажу научна истраживања? Према њеним речима, она не нуде једноставан, црно-бели одговор, али свакако упозоравају на опасност.

"Полиестер заправо може деловати као ендокрини ометач ослобађањем фталата и других хемикалија. Смањена плодност, неравнотежа естрогена и тестостерона и мноштво других повезаних проблема могли би бити резултат ових ометача, који имитирају или ометају наше природне хормоне. Сматрајте то више дугорочним нападом на крхку хормонску равнотежу тела него директним ударцем. Полиестер је често ометајући, неупадљив инструмент у симфонији доприносећих фактора", прича нам Марија.

Проблем, додаје, лежи и у томе што се о текстилу дуго није говорило онолико колико о храни или козметици.

"То не значи да текстил није важан, иако о њему нисмо толико разговарали. Дошло је до значајног напретка у нашем разумевању текстила и промене у нашем ставу према њему. Пошто се текстил користи у свакодневном животу, од велике је важности да када причамо о здрављу – причамо и о њему", каже.

Наравно, када се говори о оваквим темама, увек се појаве и скептици који сматрају да су све те тврдње претеране. На то има јасан одговор:

"Скептицизам је конструктиван и здрав. Студије и научне доказе објављене у угледним часописима треба схватити озбиљно. Треба подвући да је важно остати информисан, а истовремено одржавати критички начин размишљања како истраживања напредују. Мој савет: читајте, читајте, проверите, размишљајте! У цвату ере доступности информација на нама је дапоступамо одговорно, проверавајте сами све што прочитате, критички се постављајте – али дајте шансу вестима које вам се можда И не допадају толико. Свет би био рајско место да су одећа која нам је најдоступнија и храна коју конзумирамо – лековите. Нажалост, свет који смо скројили је мало окрутан".

Мали кораци, велики ефекти: Како променити гардеробу без стреса

А када говоримо о моди, многи ће се сложити да практичност и естетика често имају предност над здрављем. Како помирити ове две ствари?

"Ко каже да мода и здравље не могу коегзистирати? Полиестер пружа и стил и функционалност, али сада имамо више опција него икада раније. Потражите заменске материјале попут конопље или органског памука, лана и тенцел-а. Математика одрживе и етичке моде иде овако: једна ланена кошуља > пет синтетичких. Од којих нам се јежи кожа колико и хормони колико изнојне жлезде – у само неколико минута након што сте је обукли врелог летњег дана – фотографија ће можда бити прелепа, али Ваш мирис и ендокрини систем неће", наводи Марија-

Она сматра да је мода креативно поље и све више дизајнера схвата како да креира запањујуће дизајне без жртвовања одрживости.

"Знате ли да се на пољу одрживе моде појављују материјали који могу променити модну индустрију заувек – од влакна наранџе и влакна банана који су еколошка замена полиестеру до полибиона (полyбион), као замена животињској кожи. Баците се и сами у истраживање И бићете одушевљени, у овом случају ми већ можете веровати на реч", открива Марија.

Она верује да би управо едукација могла да покрене промене.

"Најчешће смо преокупирани свакодневницом која уме бити врло тешка, економским и личним питањима, стога ако негде не прочитамо, ако неко не проба да нам пренесе знање или макар скрене пажњу, проблем ће просто као ветар протутњити крај нас, остављајући само буку без објашњења. Информисани потрошачи постају свесни своје моћи и својим изборима могу покренути индустријске промене.Познати купци и инфлуенсери који схватају свој утицајмогу покренути лавину позитивних промена. Модни брендови већ почињу да се прилагођавају захтевима одрживости, а повећана свест може убрзати овај процес и подстаћи даље иновације", подвлачи она.

Осим што синтетичка влакна могу да утичу на наше здравље, све је јасније да она представљају и озбиљан еколошки проблем. Како онда истовремено заштитити и себе и планету?

"Синергија! Можете смањити утицај на животну средину и изложеност опасним хемикалијамаизбором природних влакана која се производе на одржив начин. Подстичите компаније којенаглашавају методе производње затвореног циклуса, етичке радне праксе и органскупољопривреду. Усвојите минималистички начин живота доносећи мудре одлуке и купујућимање артикала. Уз правилно одржавање и поправку, можете продужити век трајања својеодеће. Наравно, надамо се да ће филтери за хватање микропластике приликом прања у вешмашини бити доступни за употребу што пре", акцентује Марија.

Јер, истина је да огромне количине микропластике из наше гардеробе завршавају у води, земљишту, па чак и у храни.

"Прањем синтетичке одеће ослобађају се микрочестице које улазе у реке и мора. Морски организми их уносе мислећи да су храна, а ми онда завршимо једући њих. Студије показују да једно прање може да ослободи и по неколико стотина хиљада микровлакана. Решење је у смањењу броја прања, коришћењу филтера и избору природних материјала кад год је то могуће". препоручује Марија.

Одржива мода: Будућност у којој естетика и здравље иду заједно

А шта је с људима који желе промене, али немају могућност да одмах замене све што имају у ормару? Она саветује мале, али циљане кораке:

"Рецимо: жене, за почетак промените брусхалтер. Ако отворите своје комоде и извучете ваше (прелепе, признајем, али ужасно штетне), брусхалтере – видећете да су потпуно синтетички. Садрже ПФАС илити “бесмртне хемикалије”. Сетите се да су ваше жлезде управо ту, у превоју се кожа озноји и бесмртне хемикалије тада имају директан приступ нашој унутрашњости, скоро па их дочекујемо са црвеним тепихом и великом добродошлицом", прича она.

Следећи саветује да пређемо на пиџаме.

"Знам да су оне на копчање са крагницама преслатке, али пустите вашу кожу да дише. Ако успете да нађете органски памук, још сјајније! Сада знате да ће једну трећину дана ваша кожа слободно да дише. Наш највећи непријатељ је нормализација инстант задовољства, импулсивне куповине и тог “све и одмах” става. Треба нам да променимо тачку гледишта и да поседовање одеће гледамо као трајну инвестицију уместо као тренутно задовољство", открива она.

Ево практичног акционог плана који Марија предлаже:

•           Дајте предност природним влакнима за предмете који су у директном контакту савашом кожом: доњи веш, пиџаме, спортска одећа – они су први који се бацају.

•           Ређе перите синтетичку одећу: Ово смањује отпадање микровлакана..

•           Сушите одећу на ваздуху кад год је то могуће: Сушење у машини за сушењевеша убрзава отпадање микровлакана.

•           Размислите о улагању у квалитетну машину за прање веша са филтером одмикровлакана.

•           Прихватите слојевито ношење: Носите природну баријеру од влакана (као што јепамучна мајица) између коже и синтетичке горње одеће.

•           Тражите половна природна влакна: Куповина половне робе је фантастичан начин данабавите одећу од природних влакана на одржив и приступачан начин.

Ипак, како искрено признаје, понекад ће вам ипак требати снажнији сарадници. „Мој стан је старије градње, туш кабина, плочице, шпорет – све је то већ у лошијем стању. Некада је неопходно и инвазивније средство. Зато је решење у балансу. Немојте дозволити да вас страх паралише и да покушате да будете савршено еколошки освешћени. То не постоји, бар не у овом друштвеном поретку. Уместо тога, бирајте брендове који имају мање хемикалија – попут Frosh, Denk Mit, ECOEGG – и комбинујте их с природним рецептима.“

Друга ствар: потпуно избаците пластику из исхране.

„Прецртајте је као опцију. Знам да није лако, поготово због цене, зато купујте стаклене посуде постепено, једну по једну. Живот са што мање токсина тражи да унапред планирате, да будете организовани и свесни својих одлука. Напуните вишекратну флашицу пре него што кренете у шетњу. Знате да ћете бити жедни – делујте унапред.“

„Паста за зубе, детерџент за веш, средства за прашину – све то можете да направите сами. На мом профилу већ има неколико рецепата, а у будућности планирам да их буде још. Желела сам да их прво тестирам, да проверим шта најбоље ради, па тек онда да их поделим.“

А када је реч о будућности текстилне индустрије, она каже да се полако, али сигурно помера ка одрживијим решењима. „Природна влакна попут органског памука, конопље, лана и рециклираних материјала све више добијају на значају. Верујем да ће биотехнологија и иновације ускоро омогућити развој нових материјала који неће бити токсични. Ипак, потпуно избацивање полиестера и сличних влакана захтеваће и регулативе и притисак потрошача. Биће то комбинација иновација и све веће свести о одрживости.“

Баланс између комфора, естетике и здравља, додаје, није немогућ – само тражи промену навика.

„Данас постоји широк спектар природних и еколошких влакана која су и лепа и удобна, а не штете здрављу. Али не можемо све очекивати од индустрије – ми као потрошачи морамо да тражимо транспарентност и сертификате о пореклу и саставу. И да престанемо да купујемо импулсивно, да нас онлине куповина не служи као антистрес терапија, да не мислимо како је имати исту ствар у четири боје кул или да је сликати се двапут у истој хаљини срамота. Одећа мора да траје дуже од једне сезоне.“

На питање да ли мале промене могу да доведу до великих резултата, она без дилеме каже – могу.

„Знате ону реченицу ‘ма то је само једна пластична цевчица – рече 8 милијарди људи’? Ако свако од нас одлучи да бар просечну мајицу купи од органског или рециклираног материјала, то би већ натерало произвођаче да улажу у иновације и одрживост. Промене не долазе преко ноћи, али ако су масовне и дуготрајне – не могу се игнорисати.“

Зато саветује: „Трифтујте, читајте етикете пре него што гледате цену. Када обучете неки комад, освестите га – како се осећа на кожи, да ли дише, да ли вам је уопште потребан и по којој цени га заправо плаћате.“

И за крај, жели да свако зна:

„Свака ствар коју носимо одраз је наших одлука и вредности. Одећа не би смела да буде терет по наше здравље и планету, већ наш савезник. Није поента у савршенству. Почните с 5% промена данас, сутра додајте још 2%. Само се чувајте да не почнете себи да праштате толико лако да лоше навике замене раст. У овом бетоном и мермером одвојеном свету, није лако живети у складу с природом, али заједница коју градимо уз Одрживи глас може да пружи подршку, идеје и знање које нам је свима потребно", закључује она.