ДВА ХЕРОЈА ВЕРЕ КОЈА СУ СТРАДАЛА ЗА ХРИСТА Први се борио у пустињи, други српски светитељ је мученички страдао током рата
Данашњи дан, 5. мај, Православна црква посвећује двојици светитеља који су у различитим временима, али са истом вером, посведочили припадност Христу – Преподобном Теодору Сикеоту и Светом свештеномученику Платону Бањалучком.
Један је изабрао тишину пустиње и подвиге надљудске снаге, док је други, у вихору рата, положио живот за свој народ и веру. Обојица су оставили неизбрисив траг у историји православне духовности.
Преподобни Теодор Сикеот – ратник у пустињи, светилник Царства небеског
Рођен у 6. веку у селу Сикеа, у области Галатије, Теодор је још као дете показивао ретку духовну зрелост. Иако су га многи видели као будућег војника, он се још у младости определио за пост, молитву и усамљенички живот. Његова мајка Марија желела је да служи цару, али се, према предању, Свети Ђорђе јавио у сну и рекао: „Не цару земаљском, већ Цару небеском он припада.“
Повукао се у аскетски живот, посвећен исцељењу душа и тела. Његови подвизи надилазили су границе људске снаге – носио је ланце, гладовао, жеђао, молио се по целу ноћ, и имао дар прозорљивости. Био је исцелитељ, борац против нечистих сила, човек који је зрачио светлошћу.
Против своје воље, из послушности, постављен је за епископа Амасијског, где је провео 11 година у служби. Молитвом је издејствовао повратак у свој манастир и тишину која му је била природнија од епископских двери. Упокојио се око 613. године, у миру и молитви.
Свети свештеномученик Платон Бањалучки – тихо јунаштво пред силама таме
Владика Платон Јовановић, рођен 1874. у Београду, школовао се у знаменитим богословским центрима Русије и служио као војни свештеник у Првом светском рату. Непосредно пред Други светски рат постављен је за епископа бањалучког, где је дочекао крваве дане усташког прогона Срба.
Ухапшен је 5. маја 1941. године, заједно са свештеником Душаном Суботићем. Након мучења, обојица су убијени и бачени у реку Врбању. Тело владике Платона пронађено је унакажено, али дух његов остао је несаломив. Постао је један од првих новомученика Другог светског рата.
Данас његове свете мошти почивају у Саборној цркви у Бањалуци, где верници долазе да му се поклоне, поштујући његову непоколебљиву веру и смиреност пред злом.