"Мени је важно шта желе људи у Србији. Ускоро ће истећи дозволе издате Рио Тинту, ми ћемо укинути просторни план у који је унет пројекат "Јадар" и то је то", рекла је премијерка гостујући на ТВ Прва.
Она је истакла да је Рио Тинто наслеђени пројекат и да актуелна власт нема ништа са тим.
"Ми смо наследили Рио Тинто, јер су их довели 2003, а 2004. им дали дозволу за истражне радове и од тада они раде у селима у околине Лознице.
Она је навела да је бивша власт 2006. изменила Закон о рударству на такав начци да су увели континуитет, односно да онај ко је добио право да истражује има ексклузивно право на експлоатацију.
"Пре тога то није било тако. Држава би расписивала тендер, тако да би право на експоатацију дала онима од које држава има највише користи", објаснила је премијерка.
Поред тога, она је као један од кључних докумената навела и Споразум о заштити међусобних улагања који је Србија потписала са Великом Британијом 2002, а који је ступио на снагу две године касније.
"Тај споразум је шала, јер Велика Британија нема улагања у Србију сем Рио Тинта, а Србија нема никаква улагања у Великој Британији", оценила је председница владе.
Она је додала да је као последњи велики документ, везан за Рио Тинто, бивша власт донела 2012, када је Министарство за заштиту животне средине дало дозволу Рио Тинту за бушења великог пречника.
"Једини документ који је актуелна власт потписала са Рио Тинтом је Меморандум о разумевању, потписан 2017, који је необавезујућег карактера. Према њему, Рио Тинто је обавезан да ради у Србији уз поштовање свих важећих светских стандарда у поштовању заштите животне средине. Поред тога, меморандум је направљен тако да највише користи од експоатације литијума има локална заједница, па Србија, а ниједан грам литијума не може да се извезе ван Србије", поручила је Брнабић.
Она је нагласила да је лаж да је меморандум о разумевању кључни за Рио Тинто и да га је она објавила, да свако може да га прочита и да у њему нема ништа спорно.
Брнабић је рекла да је у фебруару 2020. била у селима у околини Лознице где је била планирана експлоатација литијума и да су мештани били одушевљени пројектом као и да су једва чекали да крене, а да је затим шест месеци касније уследио преокрет.
Брнабић каже да држава нема ништа са експропријацијом земље у околини Лознице, а да су протести против Рио Тинта чисто политички, с циљем да се, како је рекла, руши Александар Вучић.
"Ми ништа немамо са тим што су људи продали своју земљу за велике пара. Ниједна парцела није експроприисана.
Референдум један од најважнијих резултата власти
БЕОГРАД,: Премијерка Србије Ана Брнабић изјавила је данас да је излазност на референдуму о уставним променама од више од 30 одсто изузетно добра, као и да је референдум био и остаће једна од најважнијих ствари које је актуелна власт успела да уради.
"Нико до сада није успео, нити је било која политичка опција која је била на власти икада имала жељу да се у потпуности одрекне правосуђа и успостави владавину права, јаке институције, независно судство. Ми не само да смо желели, већ смо то и изгурали", рекла је Брнабић гостујући на ТВ Прва.
Она је додала да је референдум, између осталог, показао и да ће се ујединити сви, и крајна десница и левица и евроскептици и еврофанатици, у покушају да ослабе председника Србије Александра Вучића.
Брнабић је рекла и да је референдум показао и каква је Србија била 2009. године, а каква је данас.
С тим у вези, навела је да је о томе да ли је судство било независно најбоље говори реформа правосуђа из 2009. године, када је на власти била Демократска странка, када смо, додала је, у једном дану изгубили 837 судуија.
"Они су заменили 837 судија у једном даном под плаштом реформе правосуђа, а уствари је то била политичка чистка у правосуђу", оценила је Брнабић.
Навела је да су се као последица тога десила три самоубиства судија који су се, додала је, убили, јер су проглашени као недостојни и завршили без посла, у немаштини.
"То је Србија 2009. године и политички утицај на правосуђе. Србија 2022. године - промена Устава на начин да се гарантује независност судства, самосталност тужилаштва, да судије својом већином у Високом савету судства бирају судије што ће гарантовати и већу одговорност и ефикасније правосуђе", рекла је Брнабић.
Навела је да је задовољна излазношћу, као и резултатом, али и додала да Вучић није задовољан резултатима и тиме што су, како је навела, значајн део чланова странке гласао против и позивао друге да тако учине.
Истакла је да су сви из ЕУ похвалили спровођење референдума и додала да су на излазност утицали коронавирус, као и одмори, али и то што, како каже, грађане то није интересовало у толикој мери јер је реч о уско стручној теми и не виде директно како се то тиче њиховог живота.
"Просечан грађанин не зна како се бирају судије и тужиоци, тешко је објаснити. Занима их да имају ефикасно судство, да правду могу да остваре брзо и ефикасно, да осећају да је судство ту да ради за њих. Зато је политичарима који су одговорни према грађанима важно да то изгурају", рекла је Брнабић.
Грађани Србије су се на републичком референдуму 16. јануара изјашњавали о промени Устава у делу који се односи на правосуђе.Брнабић: Одлука ПР срамотна, питаћу званичнике ЕУ о томе
Одлука Приштине срамотна, питаћу званичнике ЕУ о томе
Брнабић је изјавила да је срамотна одлука Приштине да не дозволи Србима са Космета да се изјасне на референдуму на КиМ, као и да не разуме партнере из међународне заједнице који на то нису реаговали, наводећи да ће то бити једна од тема разговора током њеног боравка у Бриселу, 25.јанаура.
“У Бриселу ћу учествовати на Савету за стабилизацију у придруживање, у оквиру претприступних преговора, а имаћу састанке и са званичницима ЕУ. Питаћу их иза затворених врата шта намеравају с обзиром на забрану Србима да учествују у гласању на референдуму", рекла је Брнабић за ТВ Прва.
Премијерка је поновила да је одлука привремених косовских власти скандалозна и срамотна, али и да не разуме ни стране партнере, међународну заједницу, ни ЕУ, ни земље Квинте, које само кажу да су учинили све што су могли.
"Ускратили сте Србима на КиМ основно право и верујем да ће ово имати далекосежне последице. То зависи од тога како буду приступили изборима 3. априла, али то ће свакако бити на дневном реду свих наших састанака са њима убудуће”, рекла је Брнабић и додала да ће последице свакако бити политичке, јер Србија увек чува мир и стабилност.
Она је навела и да је на Београду да се бори са Србима са КиМ до коначне победе, а на питање који су даљи кораци, одговорила да ће се то видети у договору са Србима са КиМ, а свакако ће бити и једна од тема њене посете Бриселу 25. јануара.
На констатацију да би, с обзиром на изборе 3. априла, гласање Срба у градовима у централној Србији дало повод онима који сумњају у регуларност избора, Брнабић каже да се са тим не слаже, јер на референдуму није било ниједног приговора у целој Србији.
“Имате Заветнике, Двери и друге који протестују испред РИК-а, а опозиција је за гласање 16. јануара имала 16.300 места за контролоре, било је 2.400 посматрача укључено, Црте, САД, Русије… Они који то желе да политизују, баве се, не политиком, него политиканством, и то могу, то је њихово право, али то је мање значајно од тога имају ли Срби на КиМ право да гласају. Нико не сме да им ускрати то право”, закључила је Брнабић.
Данас се очекује рекордан број заражених
Председница Владе изјавила је да се очекује да ће данас бити забележен рекордан број заражених од ковида 19.
"На жалост, подаци до јутрос у осам сати су били такви, катастрофални, да очекујемо да ћемо данас оборити неславни рекорд", рекла је премијерка гостујући на ТВ Прва.
На питање зашто нису уведене нове епидемијске мере, Брнабићева је одговорила да Србија има добре епидемиолошке мере, ношење маски у затвореном, одржавање социјалне дистанце и ковид пропуснице после 20 сати, а да је потребно само да их се људи придржавају.
"Сем тога, имамо све вакцине и све лекове. Имамо свега, чак и помажемо земљама у региону, чак и неким земљама у ЕУ, Азији и Африци. Потребно је само да се људи придржавају већ прописаних епидемиолошких мера", поручила је Брнабићева.
Она је напоменула да ће данас бити одржана седница Министарства просвете и Кризног штаба, на којој ће вероватно бити донета одлука да се настава настави по планираном темпу и то да се одржава непосредна настава за децу у основним школама, док ће настава за средњошколце вероватно бити онлајн.
