"Питање цензуса је питање које је у интересу странака. Да ли је реч о цензусу од три или пет одсто није питање европског принципа", рекао је Брок за Танјуг, после састанка са председником Александром Вучићем.
"Код нас је ценсус пет одсто. У Великој Британији имате већински систем где са 40 одсто гласова можете да освојите апсолутну вечину. Реч је о различитим изборним системима. Шпанија на пример нема ценсус. Не постоји европско правило којег треба да се придржавамо. Спуштање на три одсто може да има различите ефекте. Може да креира различитију скупштинску слику, али такође некада може да представља и потешкоћу за формирање владе", објаснио је он.
Он је такође подсетио да у Немачкој не постоји изборни цензус за улазак странака у Европски парламент, али да је сада ЕУ донела одлуку да цензус за европске изборе буде минимум три одсто.
Брок се јуче састао са председником Александром Вучићем, са којим је како каже приватно разговарао и истиче да током тог разговора питању цензуса није посвећено превише пажње, те да су теме биле - стања у региону, актуелна ситуацији у Србији, односи Београда и Брисела, припремама за самит ЕУ који ће бити одржан у марту...
"Разговарали смо о косовском питању, о ситуацији у Приштини, али најургетнија тема за сада је отварање нових поглавља са Србијом и доношење позитивних одлука на Самиту ЕУ у марту, након што је Француска блокирала процес проширења на прошлом самиту", рекао је Брок не наводећи детаље, и додао да је такође било речи о томе како да се помогне Западном Балкану и Србији на путу ка приступања.
Он истиче да док се Европска унија не реформише, земље у региону морају да ураде свој домаћи задатак.
"ЕУ мора у међувремену да дефинише процес одлучивања, јер уколико Западни Балкана постане део ЕУ, она ће имати 33 државе чланице које треба да доносе заједничке одлуке. Ми треба да урадимо наш домаћи задатак, а ви ваш", објашњава Брок.
Упитан како види актуелну ситуацију у Црној Гори и усвајање закона о слободи вероисповести на штету Срба у тој земљи, Брок каже да је то питање у надлежности националних држава и да свака земља треба да га регулише на унутрашњем нивоу.
"То није европско, нити питање других земаља", истиче Брок.
Када је реч о косовском питању и о актуелној ситуацији у Приштини, Брок каже да не види никакве помаке по питању наставка дијалога.
"Надам се да ће у Приштини бити формирана одговорна влада која ће приступити овом питању са циљем да оно буде решено", каже он и подсећа да су. Европска унија и Немачка већ захтевале да Приштина повуче одлуку о таксама, а да су то тражуиле и Сједињене Америчке Државе.
Он истиче да Приштина треба да разуме да без решења проблема између земаља у региону "нико појединачно неће моћи да постане део ЕУ".
"Они озбиљно треба да се позабаве припремом за будуће учлањење у ЕУ и на том путу, сматрам, свакако је њихов интерес да постигну споразум са Србијом", нагласио је Брок.
