Дан присаједињења Војводине Србији да буде државни празник

Председник Србије Томислав Николић најавио је вечерас у Новом Саду да ће Влади Србије упутити предлог допуне Закона о државним и другим празницима

у Републици Србији да би 25. новембар – Дан присаједињења Војводине Србији – постао државни празник.

– Догађај из 1918. године, воља изражена на Великој народној скупштини и широм будућих југословенских крајева, која ће бити међународно потврђена и призната, заузима важно место у свеукупној повесној причи наше земље – рекао је Николић на свечаној академији у Српском народном позоришту поводом 25. новембра, дана када је 1918. године Велика народна скупштина једногласно донела одлуку о присаједињењу Бачке, Баната и Барање Краљевини Србији.

Он је додао да данас јесте празник за све грађане Србије, био је то и претходних 98 година, али се о његовом значају мање говорило и недовољно знало.
– Зато ћу Влади Републике Србије упутити предлог допуне Закона о државним и другим празницима у Републици Србији да би 25. новембар, Дан присаједињења Војводине Краљевини Србији, постао државни празник, уверен да ће тај предлог наићи на неподељено одобравање – најавио је Николић, прекидан аплаузом у препуној сали СНП.

Он је додао да је у 25. новембру исписана значајна историјска страница Србије.
– Без њега, данашње Србије не би било, а они који нашу децу уче историји наше земље, нека знају, нека увек имају на уму, да наше повесно слово није целовито без сазнања о Великој народној скупштини, њеним порукама и одлукама које данас живимо – поручио је председник Србије.
Он је рекао да су северна и јужна српска покрајина нераскидиво биће јединствене државе Србије те да је Аутономна Покрајина Војводина, не само примером заједничког суживота већ активношћу у међународним организацијама које окупљају европске регије, снажан покретач напретка целе земље.
Председник Покрајинске владе Игор Мировић рекао је да је 25. новембар 1918. године био дан када су се оствариле вишевековне тежње српског народа и његових великана из ових крајева.

– Тај барјак, саткан од вековних српских снова, преузео је Јаша Томић. Он га је, баш 25. новембра 1918, овде, у нашој Српској Атини, донео пред Велику народну скупштину. Тај барјак су тог, 25. новембра 1918, оберучке прихватила пре свега наша браћа Буњевци, али и Шокци, Словаци, Русини, Хрвати, Немци, Мађари – нагласио је Мировић.
Он је подвукао да је, због свега наведеног, 25. новембар 1918. године најзначајнији дан у историји Војводине и један од најзначајнијих дана у српској историји уопште.

– Он је круна вековне непоколебљиве борбе и жртвовање наших славних предака и ми, обележавајући га, морамо сами себи да поставимо питања која би нам и они поставили. Јесмо ли смо спремни да, као и они, циљевима своје земље и свог народа подредимо све личне циљеве? Јесмо ли спремни да с истом посвећеношћу и готовошћу на одрицање радимо да свима онима који долазе после нас буде боље? Јесмо ли, најзад, довољно храбри и одлучни да, баш као ни они, никад не устукнемо пред искушењима и жртвама које свака борба неизбежно тражи? Верујем да јесмо, али то морамо да доказујемо сваког дана, радећи предано за свој народ и своју земљу. Само тако ћемо испунити завет славних предака и показати да смо их достојни – рекао је председник Покрајинске владе, и поручио да Војводина данас, уједињена у својој различитости, корача напред, окупљена око идеала којима би се и Светозар Милетић и Јаша Томић поносили.

Градоначелник Новог Сада Милош Вучевић је рекао да је заједништво најјача порука сваког 25. новембра, дана када су наши преци, како је рекао, заједништвом и слогом победили у вишевековној борби за национална и политичка права Срба. Тада је донета једна од најзначајнијих историјских одлука за српски народ, када је коначно српски народ северно од Дунава и Саве уједињен са својом матицом.

– С ове временске дистанце, сигуран сам да је Велика народна скупштина те 1918. године донела добро свима нама у нашој Војводини, упркос нашим различитостима које толико негујемо и чувамо, а које нас и чине посебним – рекао је новосадски градоначелник. – Зато датуми, као што је 25. новембар 1918. треба још јаче да нас повежу, без обзира на то да ли славимо или само обележавамо и без обзира на то да ли су преци као наши били на победничкој страни након Првог светског рата или на другој. Важно је наше заједништво. Уједињени 1918, уједињени 2016, окупљени око племенитих циљева – да чувамо ову државу, наш народ, да, негујући историју и традицију, чувајући истину, стварамо услове да наша деца сутра имају квалитетнији живот у пристојној и уређеној Србији, у Србији која свима пружа једнаке шансе ако раде пожртвовано и честито.

А. Савановић
 

Пример за васцели свет

– Различите културе су наше богатство, наша предност, а заједништво врлина које су свесни сви који би хтели да нас деле. Залудан је то посао, унапред осуђен на неуспех јер се на овим просторима вековима живи у заједништву и слози, јер је свакодневни живот у својој снази превазишао и надградио и саме законе који су, успут буди речено, с највишим загарантованим правима мањина у односу на европске стандарде. Ти закони само настављају традицију Сретењског устава Србије и одлука Велике народне скупштине у Новом Саду. Ослоњени на такву баштину и не могу бити другачији, а могу да буду пример за васцели свет – напоменуо је Николић.

И Чепурин међу званицама
 

На свечаној академији међу званицама су били и великодостојници Српске православне цркве, владике бачки, сремски и банатски Иринеј, Василије и Никанор са свештенством, амбасадор Руске Федерације у Србији Александар Чепурин и други представници дипломатског кора, председник Скупштине АП Војводине Иштван Пастор, представници Матице српске и других културних институција, представници градова и општина из Војводине и Србије.

У уметничком делу програма изведен је говор Јаше Томића и одломак из беседе буњевачког католичког свештеника Блашка Рајића, одржаних на Великој народној скупштини, као и стихови Арсенија Чарнојевића „Молитва заспалом Господу” и Вељка Петровића „Верујте прво”. Поетске и прозне текстове говорили су глумци Жељка Јелић и Југослав Крајнов из Новог Сада и Милош Станковић из Суботице. У музичком делу наступили су мешовити хор „Свети Роман Слаткопојац” из Петроварадина, Тамбурашки оркестар Радио-телевизије Војводине и Буњевачки КУД „Александрово” из Суботице.

EUR/RSD 117.1205
Најновије вести