"Ако ЕУ није у стању да до краја изведе овај процес нормализације односа, онда би било коректно да кажу да то не могу да ураде. Дајте да ЕУ врати мандат за покровитељство над тим разговорима УН", рекао је Дрецун за ТВ Прва.
Према његовим речима, премијер привремених институција у Приштини Аљбин Курти каже да они желе да разговарају о питању несталих и расељених, али, Дрецун истиче да се не може о томе разговарати када приштинска страна не жели да реализује део бриселског споразума који се односи на слободу кретања, енергетику, заштиту имовине, правосуђе.
"Приштина све то гура у страну, отежава Србима било какав повратак, а онда као хоће да разговарају о питању расељених. Играју игру", каже Дрецун.
Он је рекао и да Приштина неће да лиценцира две српске енергетске компаније, те да не би било никаквих тензија око енергетике, да су то урадили.
"Хоће да из основе мења оно што је договорено у Бриселу, Приштина прави поново политичке маневре само да би избегла било какав озбиљнији разговор", наводи Дрецун.
Како је рекао, Србија не сме да дозволи да буде оптужена за евентуални неуспех дијалога и додао да би у наредном периоду питање увођења војног рока за Србе у војсци тзв. Косова требало покушати ставити на дневни ред у Бриселу.
"Питање је да ли ће да санкционишу оне Србе који не буду хтели да се одазову позиву за служење војног рока, али сигурно ће бити створене велике тензије, јер они на све начине желе да се створи утисак да се ради о мултинационалној формацији", каже Дрецун.
Он је додао да у косовским безбедносним снагама има око 40 Срба и да је то веома мали проценат, али и велики притисак на српски народ.
"Они су тамо на официрским дужностима, али и због плате, те формације могу да угрозе безбедност нашег народа. Они се организују као класична војска и у томе имају подршку и Велика Британија, САД, Немачка и Турска су кључне земље које помажу логистичко формирање те њихове тзв. војске", навео је Дрецун.
