Од укупног износа од три милијарде евра, Западном Балкану намењено је заједно са капиталним улагањима од 1,3 до 1,5 милијарди, а Србији између 700 и 750 милиона евра.
Од износа намењеног нашој земљи, око 40 одсто новца ће бити усмерено као подршка предузећима због ситуације са пандемијом.
За домаћа предузећа опредељено је око 400 милиона евра а за кредите могу да аплицирају поред микро, малих и средњих фирми и велике компаније, као и државна предузећа којима се за сада на располагање ставља око 150 милиона евра.
Европска банка за обнову и развој (ЕБРД) саопштила је 13. марта да намерава да у циљу превазилажења потешкоћа због пандемије корона вируса кроз "Пакет солидарности" издвоји милијарду евра за помоћ компанијама које послују у оперативним регионима ЕБРД.
"Пре месец дана смо одобрили такозвани ''Пакет солидарности''. То је био почетак. Сада ћемо ићи на наш Управни одбор да то три пута повећамо", каже Харгитаи.
Кроз убрзане процедуре, одобраваће се кредити за обртна средства за мала и средња преузећа али исто тако и за велике фирме, за финансирање трговине, односно извоза и увоза...
Према последњим подацима, ни један велики клијент ЕБРД-а није тражио "сервисирање" дуга према комерцијалним банакама јер за сада, каже Харгитаи, могу да издрже овај период.
Обзиром да у многим државама, грађани имају отежан приступ шалтерима, иако имају новац да текуће рачуне измире, ниво уплата на рачуне јавних предузећа се умањио.
Зато, иако то није пракса ЕБРД-а, Харгитаи наводи да се та банка одлучила да омогући и државним предузећима да дођу до новца уколико има затреба.
Износ који ће ЕБРД одобрити нешто је већи него прошлогодишњи али ће барем једна трећина ићи као одговор на кризу насталу услед пандемије.
У годинама за нама ЕБРД је издвајао око 150 милиона у Србији за кредитну подршку и додатно око 100 милиона евра за финансирање увоза и извоза.
"Ове године очекујемо да ће бити 300 до 350 милиона евра. Очекуем да ћемо потписати прве уговоре прве недеље маја ове године".
Велике компаније аплицирале су до сада за око 50 милиона евра за обртна средства.
"Разговара се и о томе да ли требају средства за јавна предузећа а пакет би био између 100 и 200 милиона евра за такве сврхе", објашњава Харгитаи.
Подсећа да је прошле недеље ЕБРД покренуо пројекат саветодавних услуга за градове у Србији јер се ближи ревизија годишњих буџета, а како би градови и општине могли да преусмере новац у борбу против короне.
"Имамо већ консултанте који би могли радити, на пример, са шест градова у Србији да им помогну".
Харгитаи објашњава да су готово сви инвеститори којима је ЕБРД обезбедио подршку за улагање у Србији наставили са реализацијом инвестиција у овој години, осим једне инвестиције страног улагача који ће наставити када се актуелна криза умири.
Преговара се, каже, и финансирање сектора за управљање чврстим отпадом па ЕБРД нуди држави да прва танша кредита буде усмерена на локална комунална предузећа.
На питање Тањуга, какве су нове прогнозе по питању функционисања привреде у Европи и на Западном Балкану, Харгитаи каже да ће 13. маја ЕБРД објавити анализу за регион и земље у којима та банка послује.
Све државе света боре се са кризом и то је, како је навела, природна улога сваке држава да "узме кормило и да покушава да се бори са овом кризом, да ублажи утицај Цовид 19 на економију".
Циљ је одржати пословање и радна места, а Харгитаи примећује да када је реч о даљим прогнозама, "сви гледају у кристалне кугле", те егзактан и тачан одговор каква ће бити ситуација са појединачним економијама након кризе, није могуће тренутно дати.
У државама Европске уније и на Западном Балкану прогнозе ЕБРД-а су биле пад БДП-а од минус 3 до минус 5 али то све зависи, напомиње, како ће бити спроведене економске мере које је предузела ЕУ за властите земље, а Србија за своју привреду и грађане.
"Ако сам била песимиста пре две седмице и причали смо о минус 5 посто БДП раста, сад је могуће да причамо о минус 3, зато што ће се од овог понедељка примењивати све мере које је влада усвојила", наводи Харгитаи.
Директорка ЕБРД-а за Западни Балкан каже да су мере које је Србија усвојила важне како би микро, мала и средња предузећа, која су најосетљивија, имала могућност да преживе.
Подсетила је и на мере које је донела Народна банка Србије како би се подржао цео привредни сектор у земљи.
Каже да у овом моменту није могуће тачно рећи каква ће ситуација бити на крају кризе и колико ће бити ненаплативих, "лоших кредита", односно НПЛ-ова.
"Шта ће бити на крају кризе, и колико лоших кредита - НПЛ, то ће се видети на крају, зато треба помоћи и банкама да се боре са последицама садашње кризе", рекла је Харгитаи и навела да ЕБРД може заједно са Владом Србије да ради на одобравању средстава кроз гарантну шему.
