и интеграције и позвао Александра Вучића да своју позицију после изборне победе искористи за даље реформе, унапређење мањинске политике и смањење ризика од етничких напетости.Он је на конференцији за новинаре објаснио да би се министарство бавило и питањима као што су равноправност полова, слобода вероисповести, миграције и интеграције.
Јањић је оценио да постоји широка листа гарантованих права, да постоје бројне институције које се баве мањинама међу којима су најважнији национални савети, али да оне, како је рекао, нису до краја развијене."Немамо институционално организоване законом предвиђене мостове сарадње ни између самих мањина, као и између мањина и власти. Србија почиње да личи на архипелаг острва која су међусобно неповезана", сматра Јањић.
Истовремено је представљена и Платфрома за стратегију интеграције националних мањина, а Јањић је објаснио да платформа не предвиђа ред само у политици која се односи на мањине, него се односи и на део акционог плана за Поглавље 23.
Говорећи о разлозима за формирање министарства за људска права, мањине и интеграције координатор Форума, Ненад Ђурђевић каже да је потребно да се заустави даља етничка сегментација друштва, да постоји потреба да се права националних мањина посматрају и повежу са другим људским правима, као и да је неопходно да се држава оспособи да се носи са свим изазовима.
Ђурђевић је прецизирао да би, према њиховом предлогу, Канцеларије за цивилно друштво, мањинска права и дијаспору, као и део канцеларије за КИМ, затим Координационо тело за општине Прешево, Бујановац и Медвеђу требало да буду део новог министарства."Требало би размотрити и да ли може доћи до стандардизације права мањина на Западном Балкану", истакао је и оценио да би то било корисно и за српску заједницу на КИМ.
Он је истакао и да би влада требало да прецизира право на оснивање странака националних мањина како не би долазило до злоупотреба.Будући да би се министарство бавило и питањима интеграција и миграција, Мирјана Рашевић из Центра за демографска истраживања представила је данас податке који говоре да ће Србија постати имиграциона земља, јер је становништво све старије, док се број становника смањује.
Она је навела да је важно да се створи подржавајућа клима према странцима који ће долазити, као и да се унапред дефинишу интеграционе мере.Рашевић је указала да је у Србији ниво рађања дуго био стабилизован, међутим сада се са сигурношћу може прогнозирати да ће се тај тренд прекинути и да ће се криза продубити.
"У последњих десетак година, број становника се смањио за више од 400 хиљада. Истовремено смо једна од најстаријих популација, просечна старост је већа од 42 године. То све покузује да ће средином овог века Србија имати мањи број становника и биће старија него што је данас", указала је Рашевић.
На конференцији је саопштено да ће платформа за стратегију интеграције националних мањина после свих добијених стручних мишљења бити прослеђена Скупштини Србије.
(Танјуг)
