Грубјешић: ЕУ не може да дискриминише своје грађане

БЕОГРАД: Евопска комисија ревидирала је став о употреби вакцина против вируса корона у Европској унији, а Сузана Грубјешић из Центра за спољну политику сматра да је томе допринело то што поједине чланице ЕУ користе и цепива које Европска агенција за лекове још није одобрила.
grubjesic
Фото: Youtube Printscreen

Грубјешић је за К1 телевизију казала и да је постојао притисак чланица ЕУ, које зависе од туризма, да се уведе дигитални сертификат као потврда о вакцинацији и да ће те земље релаксирати правила због туриста из Русије, Кине и других земаља које нису чланице ЕУ.

''Зато је стављена одредба да свака чланица појединачно може да дода још неку вакцину на списак већ одоборених'', рекла је Грубјешић за К1 телевизију.

Како је навела, ЕК не може да дискриминише земље чланице и њихове грађане који су, како наводи, већ примили цепива која нису одобрена у ЕУ, попут Мађарске, Словачке, Чешке...

Грубјешић је навела да су сви сагласни да је такав документ у овим временима потребан, али да остаје да се види да ли ће земље трећег света, као што је Србија, морати да имају документ који ће бити компатибилан том сертификату.

''У сваком случају биће нам неопходан ПЦР или серолошки тест, али не само нама, већ и грађанима Уније који се нису вакцинисали'', навела је Грубјешић.

Подсетила је да је само седам одсто грађана ЕУ до сада вакцинисано и да је проблем што је набавка вакцина у Унији, како каже, централизована и то право дато ЕК.

''ЕУ нема никакве надлежности у здравству које је, иначе, у надлежности држава чланица. Кад је избила пандемија, ЕК је преузела на себе да управља кризом и није се добро снашла што је било очекивано'', казала је Грубјешић.

Како каже, проблем је и даље количина вакцина у ЕУ и подсећа да се АстраЗенека уговором обавезала да испоручи 90 милиона вакцина, али да се сада води кампања против те фармацеутске компаније.

Сматра да је то делимично последица Брегзита, али и питање конкуренције између фармацеутских компанија јер је, како каже, вакцина АстраЗенеке најјефтинија.

Грубјешић је навела да је на 10 милиона датих доза АстраЗенеке било 28 случајева тромбозе и да је код Фајзерове вакцине иста статистика, али да се о томе не прича.

''Умешала се политика, али и геополитика због кинеске и руске вакцине, али и идеологија ''исток-запад'', свега има... Све што је тињало, пандемија је оголила'', рекла је Грубјешић.

Она је прокоментарисала и ревидирану методологију ЕУ у приступном процесу Србије и изјаву европског комесара Оливера Вархеија да Србија неће затворити ниједно поглавље док не испуни услове који се тичу владавине права истичући да је то могло да се очекује јер је та област, како је рекла, и по старој методологији била један од главних услова за напредовање.

На констатацију да је необично што се не спомиње Поглавље 35, које се тиче нормализације односа Београда и Приштине, Грубјешић је појаснила да су у новој методологији 33 поглавља подељена у шест кластера, а да међу њима нису Поглавље 34 и Поглавље 35 које је, како каже, под надлежношћу Европске службе за спољне послове, а не ЕК.

Додала је да ће се Поглавља 23 и 24 затварати на крају и да ће пратити цео процес као што је било и до сада, док Поглавље 35 нису имали остали кандидати, већ само Србија.

''Раније се то поглавље колоквијално звало ''канта за отпатке'' у које се ставља оно што није стало у сва остала поглавља. За Србију у том поглављу нису ''остала питања'', већ питање свих питања'', нагласила је Грубјешић.

EUR/RSD 117.5782
Најновије вести