Маја Гојковић отворила изложбу "Крај Великог рата 1917-1918"

БЕОГРАД:  Председница Народне скупштине Маја Гојковић отворила је вечерас у Историјском музеју Србије изложбу "Крај Великог рата 1917-1918", истакавши да њоме одајемо почаст нашим храбрим прецима, јунацима који су својом муком, страдањем и коначно победом исписали најславније странице српске историје.
Maja Gojkovic i Dusica Bojic Foto:  Tanjug/TANJA VALIC
Фото: Tanjug

"Та историја нас данас чини најпоноснијим грађанима Европе и света, јер смо, не питајући за цену, из вртлога највећег сукоба у дотадашњој историји човечанства, борбом епских размера успели да за своју отаџбину изборимо слободу", нагласила је Гојковић.

Она је подсетила да је српски народ прошао стравичну голготу, да је Србија изгубила скоро трећину укупног становништва и поднела несразмерно огромну жртву за своју слободу, али и слободу Европе и читавог света. 

"Управо ове слике пред нама, снажне, потресне, емотивне, сведоче о борби читавог једног народа. Сви они су рало и перо заменили за пушку и често голи, боси и гладни, чинили невероватно подвиге спремни да дају и последње што имају за Србију, знајући да бране оно најсветије и да нема ничег праведнијег од такве борбе", рекла је Гојковић.

Она је подсетила на речи француског генерала Франше д''Епереа: 

"То су сељаци скоро сви, то су Срби, тврди на муци, трезвени, скромни, то су људи слободни, несаломиви, горди на себе и господари својих њива, али дошао је рат. И ето како су се за слободу земље, ти сељаци без напора претворили у војнике, најхрабрије, најстрајније, најбоље од свих. То су те сјајне трупе због којих сам горд што сам их ја водио, раме уз раме са војницима Француске у победоносну слободу њихове отаџбине".

Гојковић је подсетила да је свет у недељу у Паризу обележио 100.годишњицу краја Првог светског рата.

"Може се приметити да исти они механизми, пориви и интереси, због којих је Велики рат и почео, нису сасвим нестали. Глобализација и интереси великих, у међусобном супростављању, понекад занемарују интересе и потребе других народа, сматрајући их споредним", констатовала је Гојковић.

Навела је да нам, имајући у виду такву стварност, једино преостаје да чувамо мир и да бринемо о својим интересима.

Изложба "Крај Великог рата 1917-1918", према њеним речима, због свега тога није само подсећање на славну прошлост коју, "као што се то јучце у Паризу видело, толики други немају, него је, истовремено, и опомена, упозорење и лекција о томе шта треба да нам буду приоритети". 

"Велике жртве нас малих у светској историји се изгледа не рачунају, чак ни када, као у Првом светском рату, превазилазе у процентима, све остале и ми то не треба да заборавимо. Пре једног века Србију нису успели да сломе. Сачували смо свој слободарски дух, свесни да само тако можемо да живимо достојанствено у својој земљи. Србија ни данас нема већи интерес и важније мисије од очувања своје тешко стечене слободе, мира и стабилности", нагласила је Гојковић.

Изложба је савремени музејски пројекат који настоји да аутентичним материјалима, упечатљивом сценографијом, звучним и светлосним ефектима и употребом технологија проширене и виртуелне стварности, што потпуније и веродостојније приближи догађаје из последњих ратних година када је српска војска, након великих страдања и опоравка у савезничким земљама, започела операције за коначну победу и повратак у отаџбину.

Тако ће посетиоци осетити атмосферу рова, сусрести се са Аписом, имати утисак да под водом слушају стихове Милутина Бојића, покренути низ интерактивних фотографија које оживе у виртуелној стварности... 

У посебној галерији Музеја су презентоване две тематске екстензије изложбе: "Ðорђе Чарапић Фусек, секретар Канцеларије краљевских ордена - Живот и дело" и "Знамења Првог светског рата из збирке Историјског музеја Србије".

Аутори изложбе су др Душица Бојић, Небојша Дамњановић, Тијана Јовановић Чешка и др Андреј Вујновић, аутори концепта и продуценти изложбе Марко Савић и Станислав Сташа Томић, аутор интерактивних инсталација Марко Тодоровић, а дизајнери изложбе Саша Ивановић и Изабела Мартинов Томовић.

EUR/RSD 117.1643
Најновије вести