Министар финансија Синиша Мали каже за Тањуг да новца за пензије има довољно у буџету, да ће оне у наредним годинам бити све веће, а са ММФ-ом ће се у понедељак разговарати и о повећању плата запослених у јавном сектору, реформи јавних предузећа, смањењу парафискалних намета, бројних пореза и доприноса који оптерећују привреднике, али и могућностима за умањење акциза на гориво.
"Новаца за пензије има у буддзету", јасан је Мали и прецизира да је само ствар договора са ММФ-ом када ће почети исплата увећаних пензија и да би то могло да буде, "или у новембру, да би се прва пензија ''видела'' у децембру, или у децембру, да би се прва пензија ''видела'' у јануару".
Пензионери су поднели највећи терет реформи, каже министар и поручује да су "тешка времена иза нас", те да ће одлука о укидању закона о умањењу пензија највише значити старијим грађанима који имају најниже пензије, 25 и 30 хиљада динара.
"Ниједан пензионер у Србији неће имати мању пензију него што је имао 2014. године, а сви пензионери ће имати између 8,4 и 13 одсто већу пензију у односу на период од пре четири године", каже Мали.
На питање Тањуга како коментарише најаву неких удружења пензионера да ће поднети тужбе за надокнаду штете због пробијања рока за укидање закона који је био постављен за крај 2017. године, Мали каже да нема податке о њиховим конкретним захтевима, уколико, каже, они постоје.
"Не сматрам да је било ко оштећен, али свако има право на своје мишљење, па на крају крајева, нека неки суд одлучи да ли су у праву. Сматрам да нису у праву, да смо сви заједно прошли кроз веома тежак период, али све те тешке мере су иза нас, много је лепши период испред нас", поручио је министар.
Говорећи о предстојећим састанцима са делегацјом ММФ-а, која ће боравити у Београду од 11. до 13. јуна, каже да очекује наставак аранжмана са том међународном институцијом и подсећа да бројке показују да је наша "преговарачка позиција" чврста.
То илуструје подацима да је у првих пет месеци ове године укупан суфицит у буџету 2,2 милијарде динара, а да је раније био планиран дефицит од скоро 37 милијарди.
"Дакле, много је боље стање у буџету. Желим да са ММФ-ом наставимо сарадњу и преговарамо о новом аранжману до 2021. године како би све оне резултате које је Влада остварила у претходном периоду, а на основу тешких и храбрих одлука из 2014. године сачували, економију додатно унапредили, и како би у будућности српска економија била још стабилнија и јача", објашњава Мали.
Највећи изазов као новом министру финансија биће му, каже, да Србија, поред одржања фискалне стабилности, задржи позитивну стопу раста БДП-а која, подсећа, у прва три месеца ове године износи 4,6 процената више у односу на прошлу годину.
У разговору са представницима ММФ-а покушаће да пронађе и нове моделе за даљи раста економије како би се побољшало пословање привреде и грађана:
"Размишљамо о смањењу неких пореза, доприноса, парафискланих намета, који тренутно постоје у привреди Србије, а можда и акциза о којима се прича ових дана", рекао је Мали.
