Новосадски аеродром простираће се на око 300 хектара, 15 километара од Српске Атине, односно на потесу између Ковиља, Будисаве и Шајкаша у близини ауто-пута А1, који се надовезује на међународни пут Е-75 и понеће кодну ознаку 4Е, што значи да ће спадати у најопремљеније. У документу је појашњено да непосредна близина пруге представља потенцијал за развој робног и мултимодалног транспорта.
С обзиром на то да у Војводину стижу велике иностране инвестиције изградња регионалног аеродрома постала је потреба, а у те сврхе је већ предвиђен аеродром „Нови Сад – Ченеј”. За разлику од ваздушне луке која је предвиђена Просторним планом Србије, с „Ченеја”, који је удаљен петнаестак километара од Новог Сада, полетаће авиони нискобуyетних компанија, туристички и раднички чартер-летови, те авио-такси летови, а задржаће и спортско-пољопривредну намену. Да је тако нешто изводљиво и исплативо доказало је слетање авиона на директном међународном лету из Минхена у августу 2019. године када је допутовао директор немачке фирме „Мамингер”, како би одржао састанак у поговну своје фабрике у Госпођинцима.
Председник Аеро-клуба „Нови Сад” Драгољуб Самарyић је тада појаснио да у Војводини живи око 2,2 милиона грађана и да треба водити рачуна о њиховим потребама. Многи сматрају да је ваздушна лука „Никола Тесла” близу и да ће се Фрушкогорским коридором још брже стизати до престонице, па смећу с ума да су Нови Сад и Војводина постали центри великих иностраних инвестиција. Према његовим речима у 21. веку је потребно људима из пословног света обезбедити најбржи начин доласка и одласка из својих фабрика, а то је авио-превоз и нагласио је да могућност употребе регионалног аеродрома у срцу Војводине може само привући још инвеститора и убрзати економски развој. И у Просторном плану Србије препознат је значај ченејског аеродрома, те је најављена његова модренизација и опремање.
Према Плану изградње аеродрома “Нови Сад – Ченеј” у југоисточном делу биће изграђен комплекс са свим пратећим садржајима на површини од 70,87 хектара, док ће у северозападном делу бити смештени пословни садржаји на 8,78 хектара, као и салаша на око 32 хектара. Полетно-слетна стаза биће дугачка нешто више од 1.600, а широка 30 метара, и за разлику од међунарондних аеродрома имаће кодну ознаку 3Ц, што значи да ће на њега моћи да слећу авиони с распоном крила од 24 до 36 метара и максималним капацитетом од око 100 места. Такође, планирано је да аеродром има и ознаку 2Ц, која ће се односити на травнату полетно-слетну стазу дужине 1.000 и ширине 30 метара.
Србија тренутно има 33 аеродрома, а за међународни авиопревоз се користе три - “Никола Тесла” у Београду, “Константин Велики” у Нишу и “Морава” у Краљеву. Према Просторном плану на “Константину Великом” и “Морави” би у наредних деценију ипо требала бити изграђена нова и реконструисана постојећа инфраструктура, аеродром у Приштини обновљен и изграђено више мањих вадушних лука.
С. Ковач
