Новосадски историчар млађе генерације, чије дело су заједнички објавили Градска библиотека и Новосадски клуб, уз подршку Града Новог Сада, својим истраживањима у књизи даје допринос богатој садржини програма којим Покрајина и Град обележавају та два значајна јубилеја.
– Желео сам да подсетим на историјски значај 9. новембра 1918, прекретницу у читавом развоју Новог Сада, који је од вароши на ободима Аустроугарске империје постао један од центара српске, односно југословенске државе, када почиње његов успон у привредном и сваком другом смислу – наводи др Бјелица. – Темељи величине Новог Сада су постављени заправо 9. новембра 1918. године.
О томе колико је успео у томе да подсети на велики значај 9. новембра и учеснике тог историјског догађаја који је био пресудан за живот и развој Новог Сада, говорили су новосадски историчари и рецензенти књиге Агнеш Озер и Драго Његован, директор Музеја Војводине. Сматрају да је књига прави допринос обележавању годишњице завршетка Великог рата и препоручују да се прочита.
– Ми, историчари, с том књигом и избором текстова сведочења добијамо велику помоћ у стварању јасне слике о тим важним историјским догађајима – нагласила је Агнеш Озер. – Добијамо могућност да боље схватимо и пластично опишемо Нови Сад у данима које неко оцењује као слом, односно војни пораз једне монархије, а други славе и обележавају као дане ослобођења и главни револуционарни догађај.
Сведочење мајора Бугарског
Књига садржи 15 сведочења. Она се, како је навела историчарка Агнеш Озер, могу сврстати у историјске изворе првог реда из прве руке, која су забележили победници у непосредним контактима.
Аутор је у књизи приредио запис Игњата Павласа, сведочење мајора Војислава Бугарског, сећања Теодоре Петровић, успомене Милана Петровића... Ту су и писање „Српског листа” из новембра 1918. као и полемика „Заставе” и „Видовдана”.
Дан 9. новембар 1918. у последњим данима Великог рата донео је у наше крајеве корените промене. Четири ратне године нису биле лаке ни за кога. Нарочито не за становништво градова на периферији монархије, близу границе с територијом која је била изложена ратним дејствима, у којима су у великом броју живели Срби, али и људи различите националности и у којима је Аустроугарска у делу српског становништва видела непријатеља. У тим градовима, међу којима је и Нови Сад, било је опасно од самог избијања Великог рата 1914. године, а нарочито у тим пресудним данима 1918.
– Ти пресудни дани у новембру, без обзира на њихов значај, важе за критичне моменте – објаснила је историчарка. – Јер, тада су град и грађани Новог Сада већ били измучени самом чињеницом рата, мобилизацијом и интернацијама, када се ради о српском становништву, рањенима и жртвама, којих је било без обзира на националну припадност, на свим странама. Владале су оскудица и епидемија, а неизвесност која у историји значи преузимање власти, одлазак једне и долазак друге војске, слом једне државе и настајање и изградња друге, без обзира на значај, важе за критичне моменте.
Књига део програма обележавања јубилеја
– Ослобођење Новог Сада у Првом светском рату и присаједињење Краљевини Србији један је од кључних и преломних момента у нашој историји – рекао је на представљању књиге члан Градског већа за културу Далибор Рожић. – Због тога је Град и основао Одбор за обележавање стогодишњице тог догађаја и ова промоција је део програма који је Одбор установио.
Како је нагласио, Нови Сад је прошао многе стазе трновитог развоја, од Рацког шанца до добијања статуса слободног краљевског града и добијања престижне титуле Европске престонице културе, и веома је важно да исправно приступимо великим историјским догађајима.
Др Драго Његован је истакао да је Бјелица у својој књизи одабрао низ досад мало познатих докумената, сведочења о томе како је ослобођен Нови Сад 1918. године, ко је водио главну акцију и како је деловао Српски народни одбор припремајући присаједињење војвођанских области Србији.
– Ту је укључио и неке полемике које су се између два светска рата водиле тим поводом – казао је Његован. – Јер, многи су се отимали за резултате који су постигнути ослобођењем и присаједињењем. Ипак, историјске чињенице тачно говоре ко је био главни: био је главни Српски народни одбор с Јашом Томићем на челу. Дакле, књига је врло интересантна, тако да ће добро доћи свима.
Ержебет Марјанов
Мало познати документи о ослобађању Новог Сада
Намера аутора књиге, др Слободана Бјелице је да јавности представи неке непознате историјске изворе о читавом процесу ослобођења града Новог Сада, који пружају слику нешто другачију од оне која нам је досад била позната. Желео је и да подсети на све личности, како знане, тако и заборављене, које су учествовале у том великом историјском догађају и да им својом књигом подигне својеврстан споменик.
