Одисеја једног моста на Тиси

Садашњу Покрајинску владу су између многих инвестиција и улагања, дочекале су и започете, а недовршене инвестиције претходне власти, где је било доста неправилности, али и проневера, па су се неки случајеви нашли и пред судом.
d
Фото: Приватна архива

“Дневник” ће о овим инвестицијнама писати у наредним данима.

Милионска улагања чак десет капиталних пројеката остала су без епилога, те је посао садашње Покрајинске владе био и да започети посао заврши, те стави у функцију болнице, мост, спортску халу и друге пројекте. Деценијама се чекало да посао буде завршен, а цифре и године колико се посао радио, сваког би оставили без текста. Да ствари данас иду другим током уверио нас је председник Покрајинске владе Игор Мировић кога смо питали која га је инвестиција пре пет година када је ступио на функцију највише изненадила, па и запањила, коју је најдуже требало решити, из које се правно највише испетљати.

- Затекао сам пре свега један неуређен систем. Говорим о процедурама, одлукама где инвестирати у Војводини о начинима како се велике инвестиције воде, о поштовању рокова, избору извођача који могу да одговоре великим пословима, посебно у оним сферама које су веома осетљиве- каже Мировић. -Подсетићу вас да смо имали велику проневеру кад је реч о Клиници за гинекологију и акушерство, Бетанију, где говоримо о репродуктивном здрављу жена, о рађању, о деци, симболу живота у ствари, а појединци из претходне администрације су се односили према томе као да је то не тако важно или се можда нису суочили са значајем тако великих објеката. Слично је и са дворцем Хертеленди у Бочару, где је иницијална идеја да тамо бораве деца са посебним потребама.

Фото: Дневник/Р. Хаџић
Затекао сам, пре свега, један неуређен систем. Говорим о процедурама, одлукама где инвестирати у Војводини, о начинима како се велике инвестиције воде, о поштовању рокова, избору извођача који могу да одговоре великим пословима, посебно у оним сферама које су веома осетљиверекао је Мировић

Додатно, сматра Мировић, када неко уништи један пројекат, или када се радови изведу само до одређеног нивоа, много је теже касније обновити, наставити, много је теже поново у том зачараном кругу, пројекат усмерити и довршити га.

Неке послове је требало правно решити, неке грађевински завршити, било је потребно времена за све, што се претворило у деценије чекања.

Тај мост можда представља и најозбиљнији симбол неодговорности

-Невероватно је да су неки пројекти били отварани и пуштани у функцију, а да нису у техничком и финансијском смислу били завршени, као што је мост у Ади који ћемо сутра пустити у функцију, први пут са употребном дозволом за мост и први пут за употребном дозволом за приступне саобраћајнице - напомиње Мировић. -Када се каже употребна дозвола, то значи да је све изведено у складу са пројектом. Реч је о истом мосту који је стигао у Србију 2006. године, који је 2010. године први пут отворен без употребне дозволе и приступних саобраћајница са учешћем општина које су се међусобно на крају тужиле, завршиле на суду, те поравнале. Па је други пут такође отворен, без документације, без изграђених приступних саобраћајница 2015. године, и одисеја тог моста траје од његовог доласка, дакле од 2006. године.

Сутра у 11 часова Игор Мировић биће на мосту у Ади са својим сарадницима  и у рукама ће држати употребну дозволу и за мост и за приступне саобраћајнице, на које се чека већ 15 година

Подсећамо, по пројекту „Еуро гарди гроуп” ДОО из Новог Сада, у улози извођача првобитно је била фирма „Интер-мост” АД из Београда која је пре завршетка посла отишла у стечај, па је посао наставило предузеће „Интер-коп” ДОО из Шапца. Међутим, врло брзо пошто је врпца свечано пресечена и саобраћај кренуо, испоставило се да има мањкавости у изведеним радовима и незавршених послова. Трошкови настали допремањен челичног моста из Немачке, који је првобитно био поклон Новом Саду од града Филсхофена 2006. године, били су касније предмет спорења општина Бечеј, Нови Бечеј са Адом и Покрајином. Мост је прво требало да буде постављен у Новом Саду, те да премости реку између Бечеја и Новог Бечеја, да би завршио у Ади, а општине требало да поделе трошкове транспорта. Мост који спаја Аду и Падеј користи се већ деценију, али без употрене дозволе.

Међутим, према Мировићевим речима, сутра у 11 часова, биће са својим сарадницима на мосту и у рукама држати употребну дозволу и за мост и за приступне саобраћајнице.

-Тај мост можда представља и најозбиљнији симбол неодговорности. Истовремено, ми смо водећи друге послове и инвестиције показали, сарађујући са другим општинама у времену од пет година колико водим Покрајинску владу, да то не мора тако да се ради- сматра Мировић и додаје  да ниједна од започетих инвестиција није била непотребна, али су неке биле предимензиониране.


Регионални значај

На иницијативу општине Ада која је учествовала на јавном конкурсу Управе за капитална улагања АП Војводине, за финансирање пројекта „Извођење радова на привођењу намени објекта моста и прилазних саобраћајница у Ади“ определила средства у износу од 141 милион динара. Након спроведеног поступка јавне набавке, где је за извођача радова изабрано предузеће „Карин комерц“, уговорено је 140,9 милиона динара за извођење радова којима је предвиђено отклањање недостатака на самом мосту, коловозу, као и свих оштећења која су настала на самом мосту током претходне деценије.

Радови на терену су завршени током 2020. године. Мост на Тиси између Аде и Падеја има регионални значај, јер представља најкраћу везу Аде и околине са седиштем Севернобанатског округа Кикиндом и севером Баната.

И у наредним бројевима бавићемо се започетим, а недовршеним инвестицијама, колико дуго се на њих чекало и колики имају значај за грађане Војводине. Добра вест је да су све при крају, а закључно са средином идуће године, све ће добити свој епилог.


Овај мост представља заиста контраверзу, јер је његова изградња преко Тисе започета у Ади започета пре 15 година. Инвеститор пројекта била је општина Ада, а у реализацији пројекта учестовали су и ЈП „Путеви Србије“, као суинвеститор и Фонд за капитална улагања АП Војводине као финансијер радова. Од 2007. године средствима из покрајинског буџета и из средстава Националног инвестиционог плана, те ЈП „Путеви Србије“ у мањем делу. Извођач радова био је конзорцијум  „Интер-мост – Фреџшинет ЈВ“ Београд, док је послове техничке контроле и стручног надзора изводило предузеће „Еуро Гарди Гроуп“ из Новог Сада.

Уговорена вредност радова износила је нешто више од милијарду динара. У складу са уговорима, пројектом је била обухваћена израда главних пројеката и извођење радова на изградњи моста преко Тисе у Ади, као и приступних саобраћајница. За финансирање ових радова, преко Фонда за капитална улагања АП Војводине исплаћено је 856.960.664,03 динара.  Године 2010. уприличено је отварање моста, али у том тренутку мост није имао употребну дозволу.

Маша Стакић

EUR/RSD 117.1776
Најновије вести