Славица Ђукић Дејановић је, као представница листе Социјалистичке партије Србије - Јединствена Србија, истакла како су лекари упозанли структуру ковида-19 и да ће бити уведене примерене мере за евентуални други талас.
„Влада је испољила највећи степен одговорности и инструкције за сва понашања владе предлагао је штаб за здравство и стручњаци су говорили шта је најнеопходније и они ће за други талас прилагодити сугестије”, рекла је Ђукић Дејановић у емисији "Реч на реч".
Она је навела да су и сами епидемиолози рекли да евентуални други талас не би требало да буде тако јак, па је за очекивати да ће бити предлагане блаже мере.
„Никако као држава не можемо себи дозволити да правимо посебне критеријуме и правила за одрежене државе и селективни према појединим народима и државама, рекла је Ђукић Дејановић, али здравствени критеријуми се морају поштовати”.
Посланик Српске радикалне странке Александар Шешељ рекао је да би за евентуалне будуће мере требало следити стручњаке епидемиолошке струје, али да је сада било неозбиљних и неогдоворних приступа појединаца у држави.
Шешељ је нагласио да би посебна тема требало да буде улагање у Институт Торлак, наводећи да инвестиције у здравсто не треба сводити на зграде и пребројавање мокрих чворова, већ улагање у људе.
Он је рекао и да би требало редефинисати програм субвенција, напомињући да приортет треба бити на домаче привреднике.
„Заштита здравља становника може бити разлог за затварање граница Србије, а неки који су затворили границе из политичких разлога, треба им одговорити на политички начин”, истакао је Шешељ.
„У Црној Гори месецима траје прогон српског народ а и цркве и то нема везе са епидемијом”, предочио је он и навео да подржава начин на који Мађарска спроводи мигрантску политику.
Елвира Ковач, као представница листе Савез војвођанских Мађара - Иштван Пастор, истакла је да се не залаже за строжије мере од ових које су биле на снази, већ за солидарност, физичко дистанцирање и суживот уз корону.
Она је навела пример послодаваца у ЕУ, где је смањено радно време, а држава плаћа допуну радницима.
„Ми смо грађани Србије, али је за нас и Мађарска важна и за нас је било тешко што су границе биле затворене и постојале су конкретни животни проблеми који су решени успешном сарадњом две земље”, рекла је Ковач.
Бојан Ђурић, представник листе Уједињена демократска Србија, сматра да би требало евентуално уводити блаже мере и да би било добро, у случају појаве другог таласа, да ће Скупштина Србије бити у прилици да се изјасни.
„Сада смо ваљда сви паметнији и научили смо да свака мера има веће шансе ако је објашњена”, оценио је Ђурић.
„Нико у овој кризи није желео да не ради”, рекао је он и напоменуо да су неке од економских мера које су усвојене биле добре.
Ђурић је навео пример ЕУ, која је за Хрватску одобрила седам милијарди евра за опоравак привреде од пандемије корона вируса.
„Медицинска ситуација у одређеној земљи може бити разлог за забрану уласка тих држављана у Србију. Србија је отворена земља у економском смислу и то може бити разлог, а никако дискриминација”, рекао је Ђурић.
Иван Матовић, као представник листе Метла 2020, рекао је да се та листа понашала одговорно, да нису ни помогли, ни одмогли, нити су се бавили политикантством.
„Корона је однела неке животе, али није однела корупцију, ни Јовањицу, ни Крушик, нити лажне докторате”, рекао је Матовић.
Он је оценио да Србији не треба национални стадион, нити аутопут Ниш-Драч, већ да тај новац треба уложити у здравство.
Матовић сматра да је држава морала циљано да планира мере подршке привреде, указујући да су пољорпивредници посебно кажњени током епидемије.
„Затварање граница Црне Горе за држављане Србије је искључиво политичко питање, никако здравствено”, сматра Матовић.
Милан Стаматовић, испред листе Здрава Србија - Боља Србија, оценио је да је током ванредног стања било пуно политиканства и да би се та листа залагала за блаже мере у евентуалном другом таласу.
„Власт је ушла неспремно и није предвидела шта ће се догодити. Сада има доста времена да се припремимо да не бисмо преламали преко колена”, рекао је Стаматовић који се заложио за скандинавски модел здравства, односно улагање у превентиву, јер се не могу сви лечити у Београду.
Стаматовић је сугерисао како држава не би требало много да се меша у привреду, већ да створи услов и амбијент за пословање, напомињући да је програм подршке привреди током пандемије краткорочна мера.
„Пандемија је показала где треба да буде наш пут, а то је исток, не запад и то ће се показати када западне земље буду ограничавале права и кретања грађана Србије”, рекао је Стаматовић.
