Конзулат у Једрену ће, речено је, осим пружања помоћи нашим држављанима као основне делатности, имати и посебну функцију успостављања нових и чвршћих односа привреда двеју земаља.
Србија још од пре Првог светског рата има почасне конзуле у иностранству. Данас их је 77 у 56 држава, док је код нас отворено више од 20 конзулата с почасним конзулима на челу који лобирају за друге земље. Претежно су то представници пословног света и бизниса, али има и угледних адвоката, професора, лекара, културних радника, као и припадника других професија. Једном речју, угледне личности, како странци, тако и Срби из дијаспоре. Пре конзулата у Једрену, половином маја Србија је добила почасног конзула на Мадагаскару – Маминијаина Раватоманга, који живи у главном граду те земље Антананаривеу.
Осим у Турској, почасни конзули Србије живе у Руској Федерацији, Сједињеним Америчким Државама, Индији, Канади, Аустралији, Италији, Грчкој, Мађарској, Словачкој, Северној Македонији, Аустрији, Словенији, Француској, Пољској, Белгији, Монаку, Јапану, на Малти и Кипру, у Португалу, Шпанији, Израелу, на Новом Зеланду. На списку су и Аргентина, Ирска, Бангладеш, Филипини, Хондурас, Еквадор, Салвадор, Сејшели, Јамајка, Пакистан, Парагвај, Мали, Мароко, Боливија, Бразил, Гана, Гватемала. Српски интереси на такав начин представљени су и у Гвинеји, Јерменији, Колумбији, Костарики, Либану, Мозамбику, Нигерији, Шри Ланки, Никарагви, Сијера Леонеу, Сирији, Судану, Уганди, Чилеу и Монголији.
И наши људи из света политике и бизниса добијају титуле почасних конзула других земаља. Тако је један од лидера ПШ-а Драгомир Карић постао почасни конзул Белорусије у Србији 2013. године. Почасни конзулат Белорусије у Србији свечано је тада отворен и у Новом Саду, а за почасног конзула је именован Драгољуб Швоња. И супруга бизнисмена Богољуба Карића Миланка постала је почасна конзулка Републике Казахстан. Од пре годину први човек Јединствене Србије Драган Марковић Палма је почасни конзул Грчке. Ту титулу је председнику туристичке агенције „Контики” Слободану Мићићу, 2005. године доделио Исланд. Носилац престижног звања је и спортски посленик Иван Ћурковић, који афирмише Сејшеле као пријатеља наше земље.
Почасни конзул Јамајке у Србији је Мирко Миљуш, идејни творац статуе Бобу Марлију у Банатском Сокоцу и организатор Роцк Виллаге фестивала у том месту.
Почасни конзули нису службеници Министарства спољних послова па самим тим за свој рад не добијају плату ни дипломатски пасош, већ, рекло би се, почаст, с легитимацијом. Дипломатске таблице су им једина привилегија, а из Београда им стиже табла с именом Србије и застава којом обележавају конзулат. Од њих се очекује да, осим што помажу нашим грађанима, промовишу Србију. Када је потребно, комуницирају с нашим најближим амбасадама, а смернице за рад им даје и наше Министарство иностраних послова. За разлику од „обичних” конзула, почасни не издају визе ни пасоше. Једина обавеза им је да једном годишње реферишу МСП-у о свом ангажману.
Србију у Америци представља шест почасних конзула. Пре нешто више од годину отворен је конзулат са седиштем у Лос Анђелесу, а Рајан Фредрик Озборн, светски признати ОРЛ хирург и пријатељ Србије, именован је за за почасног конзула. Осим тог, српски почасни конзули су и заједнички у Монтани и Вашингтону, као и у Колораду, Вајомингу, Луизијани и Охају.
Почасна конзулка у Квебеку, у Канади је сликарка Марина Гавански Зисић. Пре девет година лично је уручила портрет Новаку Ђоковићу. Како је рекла „била је дивна предаја, на Роyерс капу, 2011. године, јер је тог дана постао први на свету, а слику сам почела када је победио у Аустралији”.
Влада Србије донела је пре две године одлуку о отварању почасног конзулата у Монте Карлу, после Ватикана другој најмањој држави на свету, а шеф дипломатије Ивица Дачић потписао је одобрење да на његовом челу буде Горан Ђоковић, стриц прослављеног тенисера.
Лук Ксавијер Линтон Симпкинс ту почасну титулу обавља у Перту, а добио ју је као посланик аустралијског парламента и члан тамошње Либералне странке. У Јерусалиму је почасни конзул Србије Борис Красни, лобиста, који се појављује на тамошњој листи 100 најутицајнијих људи, а био је саветник покојног Шимона Переса, бившег председника Израела више од деценију. На челу почасног конзулата у Мађарској, у Сегедину, већ готово деценију и по је Тибор Герег. С друге стране, недавно је у Београду отворен трећи почасни конзулат Мађарске у нашој земљи, поред Ниша и Крагујевца, а у којем је ангажован Немања Милутиновић.
Почасни козулат у Русији отворен је тек 2016. године у Санкт Петербургу.
За почасног конзула именован је бизнисмен Генадиј Тимченко, власник приватне инвестиционе компаније „Волга група” која се специјализовала за улагања у енергетици, транспорту и инфраструктури. Тимченко важи за једног од најбогатијих људи на свету. Богатство тог руског бизнисмена процењује на око 20,2 милијарди долара, а по „Форбсовој” листи је на 82. месту најбогатијих људи света.
Тимченко је велики пријатељ председника Русије Владимира Путина, а у његовом власништву су велике нафтне, гасне и петрохемијске компаније. Он је и председник Руске националне хокеј лиге, као и председник Хокејашког клуба СКА из Санкт Петербурга.
Почасни конзул на Малти Гордон Пејс Бонело изабран је на предлог српских доктора из тамошње болнице још 2001. године, као туристички посленик, својевремено заступник ЈАТ-а у тој земљи. Успешан пословни човек Ранко Томовић из Катовица одлучио је пре седам година да постане почасни конзул Србије у Пољској. Седиште конзулата је у згради Томовићевог предузећа „Цини СП” у делу Катовица који се зове Челађ. Лично се ангажовао на рестаурирању пет гробља и споменика српским заробљеницима погинулим током Великог рата у логору Ламбиновице и конзервацију 268 надгробних српских крстова – споменика.
Светлана Станковић
