Пред републичким посланицима и два закона о здравству

БЕОГРАД: Пред посланицама Народне скупштине Републике Србије данас ће се, између осталог, наћи и два системска закона из области здравства: закон о здравственој заштити и закон о здравственом осигурању, које је поднела Влада у јануару, односно у фебруару ове године.
skupstina srbije
Фото: Tanjug (Z. Žestić, arhiva)

У Невладиној организацији “Доктори против корупције” кажу да нови закони не доносе квалитетније помаке, те напомињу да је Агенција за борбу против корупције још пре две године дала негативно мишљење о Нацрту закона о здравственој заштити, због ризика на корупцију, што није отклоњено ни у овом предлогу.

Закон о здравственој заштити и закон о здравственом осигурању представљају системски оквир за модел здравства које желимо и друштва у коме желимо да живимо. Зна се да наше здравство троши близу 11 одсто бруто друштвеног производа (БДП), што га чини једним од најскупљих здравствених систеема, а с незадовољавајућим здравственим исходима. Уосталом, на то је пре пар година као премијер упозоравао и Александар Вучић, захтевајући темељну реформу система, каже координатор НВО “Доктори против корупције” др Драшко Карађиновић и напомиње како се упорно одржава анахрон законски оквир из 2005.

Према његовим речима, овај Предлог закона о здравственој заштити садржи неколико правно-техничких корекција што је позитивно, али је ипак далеко од дубоког реза који би довео до неопходних промена. Једна од новина је да ће домови здравља бити поново припојени здравственим центрима, што он види како поновну централизацију примарне здравствене заштите и нову кочницу за темељну реформу овог нивоа здравствене заштите.

Управни одбор здравствених установа у јавној својини ће имати слободу да одређује цену услуга које се остварују на захтев грађана, а нису обухваћене здравственим осигурањем. Тако остварени сопствени приходи ће се делити у плате запослених што повећава ризик комерцијализације јавне службе. Предлаже се да директор државне установе више нема ограничење броја мандата. Баш ова одредба може да изазове примедбе и тиме скрене фокус са много важнијих проблема, као што су на пример разне листе чекања на којима је 70.000 пацијената, сматра др Карађиновић.

Овај предлог има око 20 чланова више од оног из 2016, јер су у њега интегрисане одредбе из нацрта закона о апотекарској делатности, па тако уместо два закона о здравственој заштити и апотекарској делатности, имамо један закон. При томе, није узета у обзир важна одлука Суда правде европске заједнице из 2008, по којој једино фармацеути могу да буду власници апотека.

Звучи невероватно, али српски осигураник ни у 2019, значи тридесетак година од пада Берлинског зида, нема слободу избора између државног и приватног лекара лекара за свој здравствени допринос од 10,3 одсто, што је уникум у Европи. Предвиђено је да изабрани лекар у државном дому здравља потписује уговор за РФЗО који га плаћа да лечи одређен број осигураника. Одмах се поставља питање како 8.000 изабраних лекара може да ради приватно у допунском раду, с обзиром на то да би ти исти осигураници морали да поново плате услугу, овог пута из свог џепа, оцењује др Карађиновић.

Сматра да је дискутабилна је и репресивна одредба о санкционисању осигураника који се нису одазвали на позив скрининга тумора дојке, грлића материце, дебелог црева. У развијеним здравственим системима ризично понашање осигураника решава се преко различите висине премије осигурања, али је то неоствариво у домаћем архаичном моделу осигурања.


Без критичке дебате

Иако се ради о битним законима који интересују сваког грађана, све фракције онога што себе сматра опозицијом су опет успешно промашиле моментум јер нису покренуле критичку дебату и понудиле своја виђења решавања проблема у здравству. Здравство је свуда битна политичка и друштвена тема осим у Србији што поучно указује на реално недовољне домете наших управљачких елита, али и на незрелост јавног мњења, сматра др Карађиновић.


Уместо да добровољно здравствено осигурање буде регулисано посебним законом, оно је непотребно уметнуто у овај закон, можда јер се предлаже да и РФЗО може да нуди и полисе добровољног осигурања. Поново подсећамо на то да је ово у супротности с Европском директивом о неживотним осигурањима која дозвољава да регулатор, у овом случају државни РФЗО, може да нуди само обавезно осигурање. Тај став је потврђен кроз европску јуриспруденцију из септембра 2018. и усвојене жалбе једног словачког добровољног осигурања због повлашћеног положаја државног осигурања, наглашава др Карађиновић.

Сматра да закони не доносе прецизне агенде промена: има безброј комисија, органа и савета који чине прави регулаторни лавиринт који не може да поправи квалитет здравствене услуге, нити да смањи потрошњу за три до четири одсто БДП, чиме бисмо се приближили суседима у региону.

Стога разлог стављања оваквих закона у процедуру, осим можда потребе чиновничког апарата да се прикаже корисним, није јасан, напомиње координатор НВО “Доктори против корупције”.

Љ. Петровић

Zomba
27.03.2019 • 20:30
Tako je Doktore ...korupcija se resava tesko to znamo,svaka cast novinarki I Dnevniku koji se bar trude da informisemo neuku javnost!!!
EUR/RSD 117.6147
Најновије вести