У писму под насловом "Моји сусрети са Сашом Јанковићем" на званичном сајту ДЈБ, Радуловић тврди да га је у јануару 2014. године, док је још био министар привреде, а у јавности се спекулисало да се спрема да поднесе оставку, "телефоном позвао Саша Јанковић, који је у то време био заштитник градана, и рекао му да би добро било да се виде".
Лидер ДЈБ наводи да је састанак одржан у његовом кабинету у Министарству привреде.
"Јанковић ми је рекао да зна да размишљам о подношењу оставке и да би било добро да о томе добро размислим. Исприцао ми је причу о томе како је Демократска странка 2004. године кренула у изградњу паралелне службе безбедности, у ствари апарата за праћење и прислушкивање, и да је та служба сада јача, модернија и боље опремљена од државне и онда казао: 'Ми мислимо да не би требало да подносиш оставку на место министра привреде, већ да сачекаш'. Говорио је о томе да треба да се стекну безбедносни и други услови и да је до тада боље да останем унутра. Био сам затецен овим, одговорио сам неодредено и ту се разговор завршио", објавио је Радуловић.
Он додаје да је након тога "разговарао са својим најужим тимом у Министарству привреде и да су сви били изненађени".
"Знали смо за рад Микија Ракића, знали смо и за методе служби које кроје целу политицку сцену у Србији од настанка вишестраначја, знали смо да вам на разговоре увек шаљу пријатеље са пријатељским саветима, али нико од нас ово није оцекивао. Сашу Јанковица иначе знам од 2011. године, када сам покушавао да направим тим који би подржао Верицу Бараћ на изборима за председника Србије. Након тог дана, о овом за нас бизарном састанку, нисмо више разговарали".
Неколико дана након оставке ме је телефоном позвао Саша Јанковић, био је веома љут и питао ме је: Зар се нисмо договорили? Одговорио сам: Наравно да нисмо. Ја сам те саслушао шта си имао да кажеш. Одлука је само моја. Никада више нисмо причали о овоме", пише Радуловић.
