Нити у валидност политике коју проповедају. Кад би имали избора, и кад би мало боље стајали у бирачком телу, самостално би се одрекли већине тема које пласирају и рушилачких барикада коју представљају као платформу за спас Србије. Али, бројеви су неумољиви. Они то знају. Чак и коалициони резулатат не премашује много границу цензуса. И зато су њихове активности недвосмислено окренуте бесмислу. Као и речи којима су презентовали поштење својих намера.
Пропагандни рат се увек води на више фронтова. Да би оснажили снагу инцидената на барикадама, сви медији наклоњени опозицији славодобитно су, као ексклузивну вест, објавили информацију да је Данило Вучић, старији син председника Србије ангажован као фудбалски менаџер играча Фјорентине Душана Влаховића. Ту инфорамацију су експресно демантовали Влаховићеви спортски клубови, менаџери и он лично. Упркос очигледној истини медији из групације блиске Ђиласу, наставили су да инсистирају на вишеструко демантованој вести. Они настоје да докажу да су само пренели текст из страног медија врло високе репутације. И упорно покушавају да докажу да нема њихове кривице већ да их за ширење лажних вести оптужују медији ненаклоњени опозицији. Тај приговор би се могао уважити да не долази од редакција које су се прогласиле за главне борце против лажних вести и егземпларе истраживачког новинарства. Да су се мало потрудили, и поступили како заповеда новинарски кодекс - вест проверили из три независна извора, избегли би непријатност да буду ухваћени у раскораку с истином.
Да су истраживали, дошли би до закључка да текст, врло вероватно није настао као продукт истарживачког рада већ, вероватније је, као производ преписивања тлапњи смењених руководилаца Партизана објављених у медијима Јунајтед групе, или као плаћени оглас. Имам ли доказе? Имам их више од медија који су објавили и бране измишљену вест да је Данило Вучић Влаховићев менаџер. И за разлику од концерна Јунајтед медије бавио сам се истраживачким новинарством.
Текст је објављен 8. октобра на 13 страници штампаног издања Ла Републике у рубрици Фиренца спорт. Поред рекламе за маслиново уље. Текст, који представља гомилу напабирчених нагваждања, потписује дописник спортске редакције из Фиренце, који је у више наврата хвалио Влаховића, али се онда ставио на страну клуба у рату за нови уговор. Текст је креиран тако да личи на обрачун италијанског новинара с Влаховићем зато што одбија да продужи уговор с клубом из Фиренце.
Н1, Нова С, Крик, Данас, Вијести и остали медији из концерна Јунајтед групе, тврде да је Ла Република потврдила информације које је на Новој С изнео Владимир Вулетић, бивши руководилац Партизана. Међутим, Вулетић је гостовао 30. новембра, петнаестак сати пре него ће Крик ексклузивно објавити тврдње Ла Републике старе 52 дана. Како је Вулетић знао шта ће објавити Крик? Такође занимљиво је да се међу профилима које новинар Ла Републике прати на својим налозима, налази и Крик.
Зашто су медији у власништву Јунајтед групе, текст објавили скоро два месеца касније? И зашто су га приказали као свежу вест? Прву опцију обзнанили су медији блиски влади, који наводе да је текст објављен на рођендан Данила Вучића. Друга солуција представља вероватнију могућност. Реч је о заметању трагова, позајмљивању ауторитета и стварању додатне подршке блокадама путева. Сваки ПР почетник саветоваће да се у пропагандном рату не користи врућа роба већ да је најбоље кад се, као и освета, послужи подгрејана.
Када један медиј, или више њих, изгубе кредибилитет због нетачних информација и лажних афера, ауторитет морају да позајмљују од других.
Занимљива је и следећа статистичка чињеница. У последњих 12 месеци тешко је пронаћи информацију коју је лансирала опозиција преко наклоних медија, а да се као истинита одржала дуже од 24 сата.
Фарма дроге у Моровићу. Позив власника Јовањице Андреју Вучићу. Пласирање изјава окорелих убица криминалог клана Беливук, као веродостојних података. Загађење које шири Зиђин у Бору. Рио Тинто. У Моровићу су уместо марихуане нађене кококше. Истрага је утврдила да Колувија никад није контактирао Андреја Вучића, нити има његов број. Тужилаштво је одбацило све тврдње Вељка Беливука, као ноторне лажи. Референтне мерне станице, уграђене у време док је опозиција била власт показале су да је у Бору загађење најмање у последњих 30 година. Рио Тинто је у Србију стигао у време Војислава Коштунице, а уговор је потписан док су Тадић и Ђилас водили Србију. Вест о Вучићу јуниору као фудбалском агенту демантовали су Душан Влаховић, агенција за његово заступање и СД Партизан. Ла Република за сада ћути.
Постоји мноштво начина да се утицајан медиј с репутацијом искортисти за своје циљеве. Већина људи живи у заблуди да је претежан број лажних вести продукт спиновања. Спин јесте често коришћен алат, али није ни најучинковитији нити најјефтинији. Постоји један много поузданији начин, с мање неизвесности. Плаћени оглас.
Обични читаоци, или гледаоци сматрају да су огласи само читуље, или досадне рекламе о банкарским услугама, и снижењима и продајним ланцима, које се пуштају унедоглед, кварећи доживљај гледања утакмица, серија и филмова. Међутим, плаћени оглас је легалан начин да медијска кућа заради велике паре а лажна вест пласира као истина. То се постиже тако што се плати пи-ар агенција, или поуздан новинар, који ће информацију написати да изгледа не као оглас већ као прави новински текст, или телевизијски прилог. Потом се плати да текст или прилог буду објављени међу оставлим вестима, и публика добија уверење да је реч о вести до које је дошла сама редакција.
Да би се то постигло неопходно је задовољити само један услов. Имати довољно пара.
Нека читаоци прочитају ценовнике огласног простора, и биће им јасно о чему причам.
Основна цена огласа кошта одређену количину евра, или динара. Али, свака медијска кућа нуди могућност да текст изађе на редакцијским странама - дакле међу осталим текстовима, или у ударним ТВ вестима. Треба само да се плати 50 одсто већа цена за редакцијске стране у штампи, или прилог у информативном ТВ блоку. Да би текст или прилог добио опрему и изглед као сви други текстови у новинама или прилози у ТВ вестима, треба платити додатних од 30 до 60 одсто већу цену. И још 20 одсто за израду текста, уколико се радакцији само да траг, или скуп података, који не морају да буду тачни. Прецизирајмо. За 110 одсто већу цену, у коју су укалкулисани трошкови суда, или исправке, могуће је објавити сваку информацију која има потенцијал да је вероватна, и да је публика може прихватити као веродостојну. Примера ради, у српској штампи првог реда такав подухват на једној страни изађе око милион динара. У страној штампи барем дупло више.
Ја то знам. Урадио сам то више пута. У штампи Велике Британије, региона, Србије. Али наш принцип рада је супротан. Слоган моје пи-ар агенције јесте - Будите вест, а не плаћени оглас!
Креирање гласина о Данилу Вучићу није важно само по себи. То је део ширег плана. Отварање мноштва фронтова саставни је део стратегије најмањег заједничког имениоца, којим се воде организатори блокада. Животна средина је одабрана као тачка у којој се емотивно могу пронаћи сви грађани, а отварање бочних тема треба да буде додатни аргумент о лошим намерама и неморалу власти.
Ако се израчуна погубан ефекат које ће блокаде имати на живот обичних људи програм опозције није заснован на политичком плану, већ на приручнику за рушење власти.
Међутим, кад се цео пројекат блокада и барикада прецизно измери, квантификује и квалификује, најмањи заједнички именилац њихових акција није Србија. Него пропаст Србије. Блокаде и барикаде нису добре ни за кога. Па ни за њих. Али, они то игноришу. Они верују да је примена Канвасових метода за рушење влада добра за Србију, јер ће им то, надају се, омогућити повратак на власт. Њихова заблуда је утолико већа. Оно што је добро за њих не мора бити добро за грађане.
Напротив. Малтретирање и угњетавање грађана је погрешно. Нарочито уз приговоре о нижој вредности грађана који подржавају СНС. Не постоје две Србије. Не постоје два Нова Сада. Не постоје узвишени и непотребни. Постоје добри и лоши људи. Политичка припадност не одређује квалитет личности. На обе стране има хуља. На обе стране постоје човечни.
Етикетирање је вредносни суд, који најчешће представља клевету. Прекомерна гласност није гарант исправности. Рушилачка бука потцењује мирну снагу оних који седе код куће. Њихов патриотизам је тих, али дубок.
И зато због будућности Србије организаторе блокада треба пустити да се оголе. Нека остану сами на политичкој ветрометини. Људи неће моћи да оду по хлеб, млеко, лекове. Неће моћи да стигну код лекара. Нека Србија стане. И нека Србија зна зашто је стала. Због жеље опозиције да на власт дође мимо избора.
Милорад Бојовић
