Ко гледа Н1 и Нову, или чита Данас, нимало не сумња је да је опозиција већ победила. Ту бесмислену фатаморгану шире страним амбасадама блиски опозициони лидери, интелектуалци и агенције за истраживање јавног мњења. Све што тврде, сви трикови којима се користе, све манипулације које изводе, записане су у њиховом вадемекуму - књизи некадашњег америчког дипломате Марка Палмера, у којој објашњава како ненасилним средствима збацити наводне недемократске режиме до 2025. године. Манипулација се налази у самом наслову књиге, а њене странице откривају позадину сваке „обојене” револуције, што је заправо еуфемизам за државн удар. Оне се одвијају у државама у којима народ гласа супротно интересима великих сила. Такве државе се проглашавају недемократским, а грађани добијају епитет изманипулисане масе, коју треба спасити и ослободити.
Шта пише у Палмеровој књизи? Опозицији у борби за власт није неопходна политика. Довољно је да се у програм убаци неколико општих места, прихватљивих западним владама и грађанима који су наклоњени западним вредностима. Програм треба да пропагира борбу за демократију коју је суспендовао аутократски режим. Борбу за слободу медија, које је заробио аутократски режим. Борбу за бољи живот грађана који живе лоше јер су жртва криминалне власти. Борбу за слободне изборе, јер су сваки избори које организује власт нерегуларни и нелегитимни.
За остварење овог „програма” неопходно је да се све опозиционе странке окупе у једну заједничку коалицију. Неопходно је да имају „слободне” и „независне” медије који ће непрестано да понављају тврдње да се лоше живи и да ће недемократска власт покрасти изборе. Неопходно је да имају макар две „независне” и „слободне” агенције за истраживање јавног мњења, преко којих ће пласирати фингирана и фризирана истраживања, која обарају рејтинг владајућих, а драстично увећавају рејтинг опозиционих странака. Да имају своје интелектуалце, који ће бити спремни да у „независним” медијима наступају као агенти утицаја, као лидери мишљења и понављати фразе и пароле о аутократији и недемократији. И, на крају, неопходно је да имају своје „инсајдере”, такозване узбуњиваче.
Палмер даје рецепет и како се праве „независни” медији. Његова компанија Централ Еуропеан Медиа Ентерприсес била је пионир „извоза” америчке демократије у земље источног блока. Палмерова компаније је од 1990. године, регистровала телевизију „Нова” као свој бренд у пет од осам држава комунистичког источног блока. Чешкој, Словачкој, Румунији, Бугарској, Словенији. То су, како се наводи у Палмеровој званичној биографији на сајту Стејт департмента, биле прве „независне” телевизије у ових пет држава.
Палмер није први службеник америчке владе који се бави медијима и рушењем демокртаски изабраних влада у земљама које самостално одлучују. Директор инвестиционог фонда ККР, који је 2013. године купио СББ, био је Дејвид Петрус, некадашњи директор ЦИА. ККР је постао власник Јунајтед групе, која је била власник Н1 и Нове С телевизије, али је у међувремену већински пакет продаи једном америчком и једном британском инвестиционом фонду. По Палмеровој дефиницији „слободни” и „независни” медији су они који своју уређивачку политику заснивају на креирању „нове истине”, тако што сваки потез власти приказују као недемократски, криминалан и усмерен против интереса грађана. С друге стране се опозиција приказује као поштена, интелектуално супериорна, модерна, проевропска.
Паукова мрежа сачињена од политичара, медија, интелектуалаца, аналитичара и истраживача има задатак да створи, одржава и развија информациони балон који ће грађане убедити да занемаре чињенице и прихвате мишљење које им се сервира. Ево доказа. Од летос су њихове, такозване „независне” агенције објавиле податке истраживања јавног мњења, која припремају терен за оспоравање резултата избора, тако што за 20 и више одсто повећавају рејтинг опозиције, истовремено обарајући рејтинг власти. Недавно је једна њихова агенција објавила да странке „порзападне” опозиције имају 41 одсто, а да још 10 одсто имају десничарске странке Двери, Заветници и Нови ДШ, и да би, ако се договоре о важним темама, могли да формирају власт.
Чак и да занемаримо идеолошке разлике, реч је о математичкој бесмислици. Постоји само један број мањи од 100, који је у исто време већи од 50. СНС већ годинама осваја између 1,6 и 1,8 милиона гласова. То је између 43 и 48 одсто. Ако СПС има 10 одсто, Савез војвођанских Мађара око два одсто и Зукорлићев СПП око један одсто, простом рачуницом дође се до збира од 56, односно од 61 одсто гласова за странке власти. Кад се урачунају гласови странака које остану испод цензуса дође се до још седам одсто гласова. То је 63, односно 68 одсто. Очигледно је да не постоји математичка могућност да странке опозиције могу имати 51 одсто, како њихови истраживачи тврде. Кад би се десило да се договоре леви и зелени либерали који су за увођење санкција Русији и признавање Косова и десничари који су за обустављање евроинтеграција, сви заједно, у најбољем случају могу да имају 37, а реално 32 одсто. Не постоји та амбасадорска рачунаљка која може да их доведе на власт.
Бројеви никад не лажу. На прошлогодишњим изборима, све леве и десне опозиционе странке освојиле су 1.277.219, што је укупно 33,55 одсто. А кад се сабере само број гласова такозване „прозападне” коалиције, заједно с Тадићем, Камберијем и Лигом, дође се до 20,67 одсто. Без њих, „прозападна” опозиција коју су чиниле две коалиције „Уједињени” и „Морамо”, освојиле су још мање. Каолиција „Уједињени” лане је имала 12 чланица које су удруженим снагама освојиле 13,67 одсто. Коалиција „Морамо”, освојила је 4,70 одсто, а чиниле су је четири странке. Дакле, 16 странака је укупно освојило 18,37 одсто. Што ће рећи да им до измаштаних 41, недостаје целих 22,63 одсто гласова. С друге стране, СНС је сам имао скоро 400 хиљада гласова више од 20 опозиционих странака. За СНС је гласало 1.635.101 грађана, што је 42,66 одсто. Кад се додају СПС и СВМ разлика имеђу странака власти и опозиције је 853.469 гласова.
Ове чињенице зна свако. Лидери побројаних 16 странака, амбасадори који су их приморали да се удруже. Чему служи ход у једној колони? Која је сврха насилног спајања сујетама и амбицијама разједињених кристала масе у једну некохерентну гомилу? Шта откривају фризирана и математички бесмислена истраживања о расту рејтинга опозиције?
Рачуница о могућности да сви заједно имају скоро колико и СНС, служи само једној сврси. Она су диверзантска пројекција. Субверзивна подвала. Да би могли да тврде да су избори покрадени, јер унапред знају да ће имати дупло мање гласова него у лажним истраживањима.
Садашња лажна истраживања су припрема за протесте. Наговештај плана да ће до власти покушати да дођу после избора, на уличним протестима. Међутим, тај сценарио је немогућ. Прво, зато што је провидан, друго, Вучића неуспешно руше на улици од његовог доласка на власт. И сваки пут су све слабији, а он све јачи. Парафразираћу Камија, та измаштана победа запечатиће њихов стварни пораз.
Милорад Бојовић
