Како је рекао, многе земље на том континенту имају озбиљне унутрашње проблеме са сепаратистичким покретима и у инсистирању на међународном праву виде могућност за опстанак и учвршћивање својих држава.
Селаковић је подсетио на чињеницу да се данас навршава 3.000 дана од потписивања Бриселског споразума, истичући да је то био озбиљан спољнополитички успех наше земље.
Истиче, након толико година, српска преговарачка позиција се и даље позива на нужности његовог спровођења и остаје посвећена тражењу мирног решења кроз дијалог са Приштином.
"Треба да будемо свесни да се Албанци на КиМ неће својевољно одрећи онога што зову својом независношћу и што је настало захваљујући спонзорству неких моћних држава", поручио је Селаковић на ТВ Пинк.
Србија је једна од ретких држава у региону која има озбиљно дипломатско присуство у Африци, каже министар спољних послова Никола Селаковић, наводећи да на том континенту у 13 престоница наша земља има своје амбасаде.
Селаковић је 2. јула у Лусаки, као изасланик председника Србије Александра Вучића, присуствовао сахрани првог председника Замбије Кенета Каунде, а како је српски министар рекао, његово присуство је било запажено и побрало је бројне симпатије.
"Имао сам прилику да одржим један говор, наши афрички пријатељи и те како цене наше присуство. Био сам у прилици да се сретнем са седам шефова држава и да разговарам са председником Гане, Кеније, Јужноафричке републике...", поручио је Селаковић на ТВ Пинк.
Каже, разговарао је и са потпредседником Анголе, министаркама спољних послова Лесота и Намибије, са којима је говорио о политичкој сарадњи, питању КиМ, очувања територијалног интегритета и суверенитета, могућностима за развој економске сарадње...
У октобру ће се у Београду обележити 60 година од Прве конференције Покрета несврстаних, а председник Гане која је једна од држава оснивача, рекао је да је то изузетна идеја, пренео је Селаковић.
Истакао је да је Србија традиционално пријатељски прихваћена у државама Африке и да те земље нашу перципирају као аутентичног наследника Југославије.
"Они наслеђе Југославије везују за Србију, као и за Београд који је био епицентар подршке која је тада њима пружена. У Лусаки је до 1991. године живело 5.500 људи из тадашње Југославије, највећим делом из Србије", рекао је Селаковић.
Он је навео да је Министарство кренуло у израду озбиљне базе података, која би требало да окупи контакте тих људи, не само оних који су студирали за време Југославије.
Подсетио је да је 2010. године покренут пројекат "Свет у Србији", на основу кога се земљама Африке нуде стипендије за студирање у Србији.
"У овој академској години определили смо заједно са Министарством просвете 196 стипендија и то је до сада највећи број", нагласио је Селаковић.
