‘‘Кад амерички председник повлачи таквог дипломату из пензије, не чини то да би га поставио само за амбасадора САД у Београду, већ да он буде главни човек Америке у региону. Хилова реч из Београда значиће више него речи америчког амбасадора у Приштини, Сарајеву или Скопљу’‘, каже Смајловић за Танјуг.
Како каже, именовање Хила на амбасадорско место у Србији може деловати као лоша вест за званични Београд, јер је, како наводи, реч о ветерану америчке политике који је на оштрој политици и строгом и не нарочито пријатељском односу према Србима развио сарадњу и стекао добре везе са садашњим америчким председником.
С друге стране, наводи Смајловић, то је можда добра вест за опозицију у Србији која ће, како каже, да се радује амбасадору који би могао да буде строжи према Александру Вучићу јер ће, како наводи, највероватније да више држи страну косовским Албанцима него што су то раније чинили поједини амерички званичници из амбасада региона.
Говорећи о дипломатском ангажману Хила на Балкану током 90-их, Смајловић наводи да је Хилов први ментор у Стејт департменту био Ричард Холбрук, главни амерички преговарач током мировних преговора у Дејтону и да га је ‘‘извукао из анонимности’‘, а касније утицао и на то да Хил посредује у преговорима између Београда и Приштине пре бомабрдовања 1999.
‘‘Колико год Хил говорио да је то био његов неуспех и да није успео да помири две стране, мислим да никада није била идеја да се (Слободан) Милошевић помири са Руговом него да се припреми терен за оно што ће бити после’‘, наводи Смајловић.
Наводи да је Хил одржавао везе са УЧК и да је спојио Холбрука са УЧК, као и да је, док је Холбрук био на јавној ветрометини, ‘‘иза паравана’‘ припремао бомардовање Србије, односно, тражио повлачење Србије са територије КиМ.
‘‘Ово је покушај да се уради нешто од онога што је била суштина Бајденовог ангажмана око Балкана, а то је увек био притисак на Србију и увек му је Србија у свему била крива. Ипак, не мора нужно да значи да ће уследити истински и веома жесток притисак на Србију’‘, наводи Смајловић.
Као позитивну страну Хиловог именовања наводи то што је реч о дипломати који разуме ситуацију у региону и што је, како каже, вероватно боље разуме него 1998. и 1999.године, као и да је имао много времена да ‘‘размисли шта је све Америка погрешно радила на Балкану’‘.
Подсећа и да је Хил после ангажовања око Косова послат за амбасадора у Ираку и да су се Американци после ‘‘прелаких’‘ успеха на Балкану охрабрили да наставе са интервенцијама и променама режима.
‘‘То се лоше завршило, као што се и релативно лоше завршила Хилова амбасадорска улога у Ираку. Ако тражимо добро у његовом именовању, мислим да Хил боље од других може да види шта није било у реду у ономе што су Американци овде радили 1998. и 1999’‘, наводи Смајловић.
Како каже, САД нису створиле ‘‘демократску оазу’‘ на Косову и нису успеле да наговоре своје европске савезнике да признају Косово, због чега очекује да би Хил, како каже, могао да има интелигентнији и уравнотеженији приступ овом региону него у прошлости.
Коментаришући оцене да ће Хилов задатак бити и да смањи утицај Русије и Кине, Смајловић каже да се то подразумева и да Американци увек желе да смање утицај те две земље, али да се борба за утицај тренутно води у Африци, Сирији, Ирану...
‘‘У сваком случају, где год да оде амерички амбасадор, увек ће се трудити да смањи утицај Русије и Кине , какав год да је тај утицај’‘, наводи Смајловић.
