Прекретница ка стварању Кнежевине Србије
Именован је од Турака за старешину Рудничке, а потом и Крагујевачке и Чачанске нахије. Мудар и тактичан будући владар Србије Милош Обреновић, вешто је избегао учешће у Хаџи Продановој буни 1814, помогао њено гушење и постепено се наметао као одлучујући фактор како код Срба, тако код Турака. После пада Србије 1813, турски притисци и насиља настављени су, што је само изазивало несигурност и страх код Срба. Период 1813-1815, запамћен је по страшним зулумима и насиљима. Сулејман паша Скопљак био је посебно свиреп и његова страховлада у значајној мери је подсетила на дахијску. Избијање Другог устанка у Такову на Цвети 23. априла 1815, показало се као неминовност. Милош Обреновић добро је био свестан грешака које је направио Карађорђе, и чињенице да више не постоје капацитети за дуго ратовање и врло брзо после неколико одлучујућих победа код Палежа, Пожаревца и Дубља тражио преговоре са Турцима. Фетве о истребљењу устаника и поновном нападу на Србију (које су се понављале после 1806, 1813), биле су сигнал Милошу Обреновићу да се морају тражити преговори. Његови преговори са Хуршид пашом и Марашли али пашом, прекретница су ка стварању Кнежевине Србије.
Дипломатијом до успеха
Добро схвативши да се само преговорима, дипломатијом и упорношћу може остварити успех, није жалио средстава ни времена да створи аутономну Кнежевину Србију. Кнез Милош је постепено, корак по корак ишао ка коначном решењу односа са Портом и каснијем унутрашњем јачању Србије. Позиција кнеза Милоша Обреновића, нити је била лака нити једноставна. Притиснут Турцима, Великим силама, турбуленцијама у Европи- Бечки конгрес, Наполеонов повратак, Ватерло 1815, што је само део мозаика у који је требало уклопити жеље и хтења Срба. Русија и Аустрија, које су креирале Свету Алијансу, нису биле благонаклоне промени поретка који је настао у Бечу 1814-1815. Целовитост Османске империје била је такође важна за оваква конзервативна начела.
Кнезу Милошу није остало ништа друго него да преговара са Портом дуги низ година. На ветрометини односа Великих сила, исцрпљена Србија, и њен владар кнез Милош нашли су унутрашњу снагу ослањајући се на сопствене идеје и искуства. Повратка на старо није било. Верујући у унутрашњу снагу свог народа и упорност, кнез Милош је успео да ствара српску државу у тешким временима и компликованим односима са Великим силама.
проф. др Горан Васин
