“Желимо да током ове две године, током којих ће моја амбасада бити контакт тачка у Србији, учинимо ову сарадњу практичнијом и да људи схвате смисао те сарадње. Веома је важно да људи из Србије и друштво знају да је НАТО организација која је веома корисна за људе“, рекао је Влајков на "Београдској НАТО недељи" у организацији Центра за евроатлантске студије (ЦЕАС).
Истакао је да је веома важно да постоји ново разумевање у српском друштву о томе шта је НАТО и додао да су вредности ЕУ и НАТО практично исте, а као пример навео је демократију, људска права, владавину права и добросуседске односе.
“АКо Србија и друге земље Западног Балкана прихаватају вредности ЕУ природно је да усвајају вредности НАТО-а јер су оне практично исте”, рекао је Влајков и додао да је важно како политичари објашњавају повезаност тих вредности.
Указао је и на чињеницу да се од декларације у Солуну 2003. године ниједна земља Западног Балкана није придружила ЕУ, али је истакао да је Бугарска, током председавања Савету ЕУ, успела да скрене пажњу европским институцијама и земљама чланицама да врате на агенду питање проширења на земље Западног Балкана.
Осврнуо се и на искуство Бугарске када је реч о НАТО, наводећи да у тој земљи у почетку није постојао консензус по том питању и да је требало седам година да се он постигне.
Команеску: Интегрисањем ЗБ,ЕУ се доказује као глобални играч
БЕОГРАД: Бивши министар спољних послова Румуније Лазар Команеску рекао је данас да потпуна европска интеграција земаља на Западном Балкану није само интерес ЕУ, већ и доказивање њене способности да делује као глобални актер.
"Ако видимо повечано такмичење у региону између битних актера изван региона попут Русија и Кине, довољно је да схватимо колико је важно за земље на Западном Балкану да постану чланице ЕУ", рекао је Команеску на онлајн панелу "Стабилност и просперитет трансатлантске заједнице" у оквирима "Београдске НАТО недеље" у организацији Центра за евроатлантске студије (ЦЕАС).
Како је истакао, 17 година после Самита у Солуну и даље ни једна земља из овог региона није постала чланица ЕУ.
Међутим, Команеску је додао да су приметни и неки позитивни помаци попут одлуке прошлог марта за почетак приступних преговора ЕУ са Северном Македонијом и Албанијом, као и активности у оквиру Берлинског процеса, али и у дијалогу Београда и Приштине.
"Желим да нагласим да са обе стране, односно и са стране ЕУ и са стране сваке земље у региону постоји потреба да се уради више. Земље кандидати морају да оснаже своје напоре како сами али и у оквирима регионалне сарадње. Регионална сарадња мора да буде интензивирана у оквирима и Регионалног савета за сарадњу, и Мини шенгена, и заједничког регионалног тржишта", објашњава Команеску.
Додаје да је важно да земље на Западном Балкану које имају кандидатски статус и преговоре за учлањење са ЕУ, буду савезници и да подрже одлуке ЕУ, посебно оне у којима ЕУ наступа као глобални актер.
"Када је реч о ЕУ, она мора да настави са напорима да подржава земље на Западном Балкану. То значи да ЕУ мора да буде свесна чињенице да продубљење интеграције ЕУ, коју неки чланице виде као топ приоритет, мора да иде паралелно и истовремено са проширењем ЕУ, те да то буду симултани процеси. Важно је да ЕУ чланице охрабрују земље у региону", рекао је Команеску.
Када је реч о отвореним питањима у региону, каже да државе чланице ЕУ не треба то да искоришчавају као баријере, већ да имају приступ који ће омогучити тим земљама да наставе пут ка ЕУ интеграцији.
Али, додаје, ЕУ интеграција региона треба да иде заједно са очувањем и даљем оснажењем трансатлантских веза.
"Имајући у виду да је европска интеграција највећи приоритет за свих шест партнера на Западном Балкану, то довољно говори о значају ЕУ за њих", оценио је Команеску.
Закључује да, када је реч о стабилности, безбедности и просперитету како југоисточне Европе, тако и Западног Балкана, све то зависи од унутрашњих прилика, односно међусобних односа земаља на Западном Балкану, од непосредног окружења, важности региона за глобалне актере, али и важности ЕУ и НАТО за земље у региону.
