На отварању изложбе „Краљевина Србија и Сједињене Америчке Државе” у Архиву Србије, поручио је да Србија треба да стреми ка бољим односима са САД. Србија, каже, жели пријатељства и партнерства у миру, и да заједно са САД стварамо нове Тесле и Пупине.
Амбасадор САД Кајл Скот, који је присуствовао отварању изложби у Архиву и у парламенту, нагласио је да САД виде у Србији „дуговечног пријатеља”. Изразио је захвалност Архиву Србије на заједничком обележавању српско-америчког пријатељства изложбом и председнику Србије Александру Вучићу што су заједно прославили 100 година од тренутка који представља темељ пријатељства двају народа. Подсетио је на то да је председник САД Вудро Вилсон наредио да се 28. јула 1918. српска застава вијори на Белој кући поводом Српског дана, што је било први пут да се застава неке друге земље завијорила на кући америчког председника.
Вучић је приметио да је „изложба показатељ како је један мали народ успевао да буде партнер САД”. Поменуо је, како је рекао, неког ко није део изложбе, али је важан део историје у односу двеју земаља, Стива Тешића, који је казао да је „кривац ког упознаш увек мање крив од онога ког ниси упознао”.
– Можда се после тих 100 година упознајемо и престајемо да будемо једни другима криви за све. За све да будемо криви, тешко и не сме да опстане – подвукао је Вучић, додајући да је то важан и дуг процес. – Ми и ви волимо да неко буде крив. Лакше је да га казнимо у вашем случају, а да га мрзимо у нашем. Од Линколна, Рузвелта, Кенедија учили смо важну лекцију одговорности, избегавању изговора. Данас има људи у нашој земљи који не желе да за све недаће криве Америку, нити очекују ништа више од онога што САД могу да дају. Очекујемо од САД да добро разумеју да Србија не може да дâ и пружи више од онога што су њени интереси – нагласио је Вучић.
Поручио је да не желимо да било који рат буде повод и разлог за пријатељство, подсећајући да смо били савезници у Другом светском рату, што је историја коју поштујемо и ценимо, те смо захвални савезницима и браћи по оружју.
Поклони из Архива Србије
Директор Архива Србије Мирослав Перишић поклонио је председнику Вучићу копију писма и обавештења америчког генералног конзула Луја Чепкеја у Букурешту из 1868. године, којим он у свом одсуству поверава послове америчког конзулата српском заступнику у Букурешту Кости Магазиновићу.
Амбасадору САД Кајлу Скоту поклонио копију указа кнеза Милана Обреновића, којим он 1879. године именује првог почасног конзула Кнежевине Србије у Њујорку, Данца Герхарта Јансена. Скоту је предао и поклон за Национални архив САД – копију писма Михајла Пупина, генералног конзула у Њујорку, из септембра 1914. године, којим он обавештава српску владу да је из САД у Србију упућена Мисија америчког Црвеног крста и наводи имена лекара и болничарки.
– Не треба никог да проглашавамо за вечног непријатеља, поготово не земљу која је била у стању да прими најбоље од нас, Теслу, коме би неки да промене род, Пупина и друге. Та размена најбољих је основни рецепт за односе САД и Србије. Наши млади научници су тамо, њихови инвеститори овде. Политика је, у свему томе, неретко и вишак, осим када је свесна да је сва величина у способности да не греши, већ да уме да исправља. Ми нашу у односима са САД исправљамо, без потребе за реципроцитетом. Шта ће они са својим, питање је за њих – констатовао је српски председник.
Категоричан је да „хоћемо пријатељство и партнерство у миру, да заједно стварамо Тесле и Пупине.
– Да кривце оставимо историји, јер они за будућност нису потребни. Поздрављам сваки нови дан у односима Србије и Америке – поручио је председник.
Нада се да ће америчка застава бити изнад Беле куће, баш као српска изнад Андрићевог венца, али када год то буде потребно, да српска буде у Белој кући, а америчка на Андрићевом венцу.
Скот је истакао да документа на изложби откривају велико поштовање и дивљење које су Американци осећали према српском народу и осликавају искрену наклоност између два народа.
Гојковић: Србија захвална на помоћи САД
Председница Скупштине Србије Маја Гојковић отворила је у парламенту изложбу „Заједно побеђујемо”, наглашавајући да је то што се српска застава завијорила на Белој кући у Вашингтону било симбол снажног пријатељства, подршке и солидарности САД.
– Изложбом подсећамо на јединствен чин витештва Вудроа Вислона, којим је исказано најдубље поштовање према српском народу, јунаштву и победама – рекла је Маја Гојковић, додајући да хероизам и заједничке жртве наших предака чине нераскидиви део српске и америчке историје.
Подсетила је на иницијативу председника Србије да нови београдски булевар понесе име Вудроа Вилсона у знак вечне захвалности америчком председнику и америчком народу. Маја Гојковић је рекла и да је Србија захвална на неповратној помоћи коју САД у континуитету дају Србији на подршци на путу према чланству у ЕУ, као и на заштити нашег становништва и културне баштине на КиМ кроз ангажовање Кфора.
– Моји земљаци су препознали љубав Срба према слободи и независности, њихову херојску борбу у Првом светском рату, и зато је толико Американаца прихватило борбу Срба као своју – рекао је Скот. – Захваљујући блиском пријатељству Вилсона и Пупина, амерички председник је добро разумео са чиме се српски народ суочавао током тешких година рата и желео је да им ода почаст и њиховој посвећености борби за слободу и независности. И данас Америка у потпуности подржава приоритете Србије, њене напоре да се одрже мир и стабилност у региону, заједничку потребу за правдом и достојанством, подстицај за реформе и европске интеграције да би се осетила владавина права и људске слободе које представљају срж успешне и динамичне економије и демократије.
Директор Архива Србије Мирослав Перишић приметио је да су „корени пријатељства и међусобног разумевања Србије и САД дубоки”, посећајући на то да су „високи државни званичници и интелектуални кругови САД 1918. године говорили да је српски народ 1389. године на Косову, бранећи своју државу и слободу, бранио и Европу, а да су у Првом светском рату Србија и САД бранили цивилизацију”.
Изложба ће бити отворена до 28. августа, а уз оригинална документа, фотографије, изводе из тадашње америчке и српске штампе, прати односе двеју држава од потписивања Конзуларне конвенције и Трговинског уговора 1881. године, до краја Првог светског рата 1918. године.
Светлана Станковић
