Година протеста - могао би да гласи наслов резимеа 2019. године.
Највећу пажњу привукли су протести у Хонгконгу, као демократска кампања са гледишта запада, а сецесионистичка с гледишта Кине, који су покренути због закона о екстрадицији. Закон је у међувремену повучен, али то није било довољно да заустави протесте, који су прерасли у ширу сецесионистичку кампању у полуаутономној кинеској територији.
Протести су у фебруару избили и у Алжиру, што је два месеца касније резултирало оставком председника Абделазиза Бутефлике, после 20 година проведених на власти.
Демонстрирало се и у Француској, и те како, затим у Ираку, Судану, Либану, Ирану, Боливији, Индији. Протекле године свет је пратио и сагу о Брегзиту, постављајући питање када ће, да ли ће, односно да ли ће уопште Британија напустити ЕУ.
Одговор је стигао у децембру, после турбулентног пута. На ванредним изборима 12. децембра лабуристи доживљавају крах, а конзервативци британског премијера Бориса Џонсона освајају већину у парламенту, што је највећа победа торијеваца од времена "челичне леди" Маргарет Тачер.
Тада је постало јасно да ће Џонсонов слоган "Завршимо Брегзит" бити спроведен у дело. Оно што његовој претходници Терези Меј није успело, Џонсон је завршио експресно. Већ 20. децембра посланици су подржали излазак земље из ЕУ до 31. јануара.
То ће, без сумње, бити најизазовнији геополитички потез Британије од Другог светског рата.
Свет је летос нетремице пратио последице пожара, који су прогутали прашуме у бразилском делу Амазоније, кључне у борби против глобалног загревања.У 2019. букнуло је чак 80.000 пожара у Амазонији, што је рекордан број у последњој деценији, а изгорела је површина величине Њу Џерсија.
На мети критика нашао се бразилски председник Жаир Болсонаро, зато што је, ако не охрабривао, онда дозволио пољопривредницима да крче шуме.У августу је овим поводом реаговао на Твитеру и француски председник Емануел Макрон.
"Наша кућа гори. Буквално", написао је Макрон.Међутим, Макрон је сам "запалио" стари континент, упозорењем које је затекло и Европску унију и НАТО.Макрон је у новембру узбуркао јавност и савезнике оценом да је НАТО мртав, а да се Европа налази на ивици понора.
Он је у интервјуу за британски "Економист" поручио да Европа мора да се пробуди и почне стратешки да размишља о себи као о геополитичкој сили, јер, у противином, како је оценио, више неће контролисати властиту судбину.
Истовремено, Макрон је затражио и реформу Европске уније, чиме је "закочио" проширење на Западни Балкан и покренуо тему која неће моћи да се заобиђе.
Након што у октобру Северна Македонија и Албаније нису добиле "зелено светло" за почетак преговора, Макрон је рекао да нису стечени услови за даље проширење, јер, каже, европски блок "не функционише ни са 27 цланица, а још ће мање функционисати са више од 30".
У јавност су изашли и детаљи француског "нон-пејпера" који заговара постепено придруживање, али отвара и бржи пут до европских фондова за потенцијалне чланице.Тај документ практично представља потврду Макронове девизе "прво реформа ЕУ, па проширење".
Француски предлог заснован је на четири принципа - етапно приступање и прилагођавање ЕУ институцијама, строжи услови током процеса, већа финансијска помоћ и конкретније користи за грађане и реверзибилност, односно могућност назадовања или санкционисања ако земља кандидат назадује у испуњавању критеријума.
Амерички председник Доналд Трамп је у години на измаку ушао у историју и то два пута - прво 30. јуна када је постао први председник САД који је крочио на тло Северне Кореје, а потом и 19. децембра када је Представнички дом америчког Конгреса гласао за његов опозив.
Састанак Трампа и Кима у демилитаризованој зони уследио је четири месеца након њиховог сусрета у Ханоју у фебруару, који је председник САД неочекивано раније напустио јер је Пјонгјанг тражио потпуно укидање санкција.
Почетком децембра Пјонгјанг је упозорио САД да спрема "божићни поклон", на шта је Трамп у шаљивом маниру одговорио да ће то можда уместо ракетне пробе бити нека лепа ваза.
Трамп је, такође, постао трећи америцки председник у 243 године дугој историји САД који ће се суочити са суђењем у Сенату и потенцијалном сменом са функције, пошто је Представнички дом, који "држе" демократе, гласао за његов опозив, што би могло додатно да заоштри страначке тензије широм дубоко подељене Америке.
Пре Трампа овакво искуство су имали Ендрју Џонсон и Бил Клинтон чији опозив није прошао у Сенату, а Ричард Никсон поднео је оставку пре него што је гласање о његовом опозиву доспело на дневни ред.
Ово не значи Трампову смену с положаја, већ је само отворен пут за суђење у Сенату, где републиканци имају већину, тако да су мале шансе да ће Трамп бити смењен са функције.
Истовремено, трговински рат САД и Кине се наставља, а Трампов став да су "трговински ратови добри и да се лако добијају" није се потврдио у овом случају.
После стратегије међусобног увођења тарифа, две стране тек у децембру постижу неку врсту договора о "првој фази" споразума. Обе стране прогласиле су победу у овом економском рату, али главне разлике између две економске суперсиле остају, што указује да ће 2020. бити турбулентна и на трговинском фронту.
Одржани су и избори за Европски парламент - десничари ипак нису победили, а традиционално најјаче странке народњаци и социјалдемократе остале су доминантне, али ипак слабије у односу на претходан сазив. Нова председница ЕК је Урсула фон дер Лајен, високи представник за спољну политику је Жозеф Борел, а комесар за проширење Оливер Вархеји.
У 2019. је Македонија, у складу са Преспанским споразумом, променила име у Северна Македонија.
Лидер опозиције у Венецуели Хуан Гваидо самопрогласио се за председника, а на Новом Зеланду су терористи истовремено напали две џамије у граду Крајстчерч. У тим нападима погинула је 51 особа.
У катедрали Нотр Дам у Паризу у априлу је избор пожар великих размера, током радова на реконструкцији. Ватрена стихија уништила је кров и звоник, а један од најтежих сегмената рашчишћавања било је уклањање 50.000 цеви скела. Да би се обезбедила зграда скеле морају у потпуности да се уклоне и тек онда, 2021. године, могла би да почне обнова катедрале. Због пожара, први пут од Француске револуције, у катедрали Нотр Дам 2019. није одржана божићна служба.
Пред крај године, у Јапану је цар Нарухито преузео званично трон, пошто је његов отац Акихито постао први јапански монарх који је абдицирао у последња два века.
Америчке снаге убиле су лидера Исламске државе Абу Бакр ал-Багдадија, док је 16-годишња тинејџерка из Шведске Грета Тунберг постала симбол борбе против климатских промена.
