али сматра и да морамо бити отворени будућности и дијалогу с мањинама и суседима с којима Хрватска не дели велике језичке баријере.
Након што су неки медији у уторак објавили да се ректор највећег хрватског Универзитета заузима за то да се учење ћирилице поновно уведе у хрватске школе као обвезно градиво, ректор Борас је Хини за тај предлог рекао:
"Како познавање још једнога писма може отворити нове хоризонте".
Борас потврдио да је свестан политички осетљивога тренутка у којему је јавност упозната с његовим предлогом да се ћирилица поновно уведе у хрватске школе, али је и уверен да, како је рекао, хрватско школство мора бити окренуто будућности и дијалогу.
Подсетивши да је већ као дете уз латинично, свладао и ћирилично писмо, Борас је приметио да се током обвезнога школовања сусрећемо и с другим писмима, па тако на пример и с грчким словима, посебно у математици и природним предметима.
Борас такође сматра како би нам познавање ћириличнога писма помогло да боље упознамо хрватску културну баштину, и успоставимо квалитетнији дијалог с националним мањинама у Хрватској и нама суседним народима - Црногорцима и Србима, као и онима у Босни и Херцеговини који се служе ћириличним писмом.
Јер, уверен је ректор Борас, боље познавање наших суседа и наших националних мањина и отварање "прозора" према њима, наша је предност.
Иницијатива о враћању ћирилице у одјекнула у Хрватској
ЗАГРЕБ: Иницијатива ректора Загребачог универзитета Дамира Бораса и дела стручњака и лингвистичара да ћирилицу треба вратити у школство ођекнула је међу политичарима и стручној јавности у Хрватској, а лидер ХДЗ-а и будући, највероватније заменик премијера Томислав Карамарко каже "факултативно да, као обавеза - не".
Мандатар Тихомир Орешковић рекао је недавно да је рано говорити о враћању ћириличних натписа у Вуковару, где, према подацима последњег пописа живи више од 30 одсто Срба.
Карамарко је данас новинарима да питање ћирилице треба расправити.
"Не знам, то треба расправити, видети шта нам доноси. Факултативно да, као обавеза - не", рекао је кратко Карамарко.
Борасово објашњење изнето синоћ у Јутарњем листу је да су ћирилица и глагољица "старохрватска писма", те би било лепо поново их видети у настави.
Уверен да ће у стручној јавности многи мислити исто, Борас је рекао да би ћирилицу требало вратити у школе, а да би глагољицу требало понудити као изборни предмет.
"Укидање ћирилице дугорочно није било добро. Ћирилица је увек била хрватско писмо и сматрам да ће у тренутку када постане уобичајено писмо које се учи у школи изгубити политичку тензију и постати оно што заиста јест, писмо којим су се наши људи користили од памтивека", рекао Борас данас за портал Index.hr.
Давор Дукић, редовни професор Одсека за хрватски језик и књижевност наводи два разлога због којих би било добро учити ћирилицу.
"На ћирилици имамо низ старих текстова, а познавање тога писма помаже учењу руског језика. Други је разлог то што се код наших суседа користе и ћирилица и латиница, а савладавањем основа ћирилице у основној школи наши би ученици добили могућност читања стручне литературе на ћирилици", навео је Дакић, који се, како се наводи, слаже са тезом да, да је ћирилица остала у хрватском образовном систему, данас не би било толико тешкоћа са увођењем ћириличних плоча у Вуковару.
Са Борасовом иницијативом се, међутим, не слаже у потпуности директор Института за хрватски језик и језикословље (ИХЈЈ) др Жељко Јозић који каже да се слаже да се о ћирилици и глагољици, као о хрватским историјским писмима у школама не учи довољно, али не сматра да их треба учити писати како се то некада радило. Напротив, уверен је да би било боље да се више учи информатика.
Јозић не верује и да би учење ћирилице како се то практицирало за време Југославије имало практичног смисла, а не слаже се да би оно смањило тензије између Хрвата и Срба.
"Учење ћириличнога писма као што је то било у хрватским школама до 90-их година данас је потпуно непотребно, а сумњам да би то смањило тензије које се јављају у друштву у вези с проблемом ћирилице у Вуковару.
"Мислим да има далеко бољих предлога у реформисању наставног плана и програма хрватскога школства попут онога о већој заступљености информатике или појачанога учења хрватскога, али и страних језика", рекао је Јозић.' поручио је Јозић.
Сличног мишљења су и стручњаци из Експертног тима који ради на реформи образовним програмима.
"Ћирилицу као старо хрватско писмо ученици упознају као језичко-културну чињеницу на информативном нивоу јер су стари хрватски споменици писани хрватском ћирилицом, односно босанчицом. Мислимо да ученици не треба да уче да пишу старохрватском ћирилицом у редовној настави, но она може бити део изборне наставе ако постоји интерес ученика", тумаче стручњаци за хрватски језик, пренео је т-портал.
Кажу да исто важи за глагољицу која је такође део хрватске баштине:
"Ученицима су глагољичка слова, као ликовни елемент, занимљива и воле их писати. Стога, ако постоји интерес ученика, могу учити глагољицу у ваннаставним активностима, у склопу пројеката или изборне наставе".
Упозоравају истовремено да су ученици већ преоптерећени непотребним садржајима.
"Једна од основних намера у стварању новога курикулума је растерећивање садржаја с циљем овладавања различитим знањима и вештинама важним за лични и професионални живот", наводе стручњаци и додају да би поучавање старохрватске ћирилице у редовној настави било супротно савременим трендовима у развијеном свету:
"У курикулумима других земаља које смо анализирали није предвиђено подучавање историјских писама као део курикулума редовне наставе', закључују чланови Експертног тима.
(Танјуг)
