Турска одлука да пошаље плаћенике и војнике у Триполи наставља да жање критике. У среду су шефови дипломатија Египта, Француске, Грчке и Кипра из Каира послали јасну поруку да турско војно мешање спречава обухватно мировно решење за Либију.
Дојче веле (DW) у тексту под насловом "Игра гаса и крви" подсећа да је Анкара, претходних дана, на захтев званицног либијског премијера Фајиза ал Сараџа послала прве војне јединице у Либију. Тако је рат у земљи на афричкој обали Средоземног мора још више интернационализован.
Влада у Каиру је турску војну интервенцију окарактерисала као "ствар од значаја за националну безбедност Египта". Додуше, Египат је и сам страна у сукобу. Влада те земље је договоре измеду Анкаре и Триполија потписане у новембру прогласила "нелегитимним". Ту се са Египтом слажу и Кипар и Грчка.
У конфликту у Либији су у игри сасвим различити интереси. Неки од њих су само индиректно повезани са том земљом, каже Цанан Атилган која руководи регионалним програмом немацке фондације "Конрад Аденауер". Према њеним речима, ангажовање Турске је повезано са конфликтом око коришћења недавно откривених налазишта земног гаса око обала Кипра.
Више земаља је почетком 2019. формирало Форум за гас источног Медитерана. Турска није међу њима. Израел, Кипар и Грчка хоће да заједно експлоатишу гас, а уз то Израел жели да део гаса извози у Египат. Турска сматра да је изиграна, јер и она претендује на свој део ресурса.
"Турска не би профитирала од тог природног блага и она то неће допустити. Уз то, треба додати да ће, ако почне експлоатација гаса, то битно смањити слободу кретања Турске по Средоземном мору. Зато она тражи пут да поставе неку противтежу таквом развоју ситуације", каже Цанан Атилган у интервјуу за DW.
У Египту је у првом плану други мотив: брига због нових напетости у борби за моћ - уколико Турска појача своје присуство у Либији.
"Турско-египатски односи су од 2013. врло оптерећени. Ердоганова влада пружа јаку подршку Муслиманској браћи. Уз то, Ердоган никада није крио да одбацује египатску владу. Он је критикује као нелегитимну и незакониту", каже Атилган.
У Каиру се брину да би због тога и дискусија о опхођењу владе према Муслиманској браћи поново могла да избије у први план. Након свргавања председника Мохамеда Морсија, влада Абдела Фатаха ел Сисија је кренула у одлучну борбу против Муслиманске браће и при томе кршила људска права.
"Страхује се и да Турска хоће да претвори Либију у окриље џихадистицких организација и тако додатно подстрекне напетости", каже за DW политиколог Мохамед Абдел-Ладер Калил.
То је једна од важних тема у египатским медијима. Турски председник у војном ангажовању у Либији види могућност пружања подршке исламистицким групама на Блиском истоку, пише рецимо "Ахрам онлајн". Протестује се и на друштвеним мрежама.
Ангажовање Турске би могло да изазове нове напетости унутар саме Либије - и да подрије безбедност на либијско-египатској граници. Цанан Атилган каже да Египат сматра да се то тиче његових безбедносних интереса: "У Каиру се много полаже на заштиту граница, како исламисти, Муслиманска браћа или други верски екстремисти не би продрли у Египат".
Из тог разлога, Египат се узда у генерала Калифу Хафтара који је велики противник владе у Триполију. Хафтар, после првог налета у пролеће прошле године, сада поново шаље јединице у правцу главног града Либије, а тврди да је већ освојио град Сирт. За Египат је важно да је Хафтар одлучан противник свих исламистичких групација.
Подршка Хафтару би могла да појача унутарлибијске напетости, као што би то учинила и подршка регуларној армији у служби централне владе.
"У Либији се води рат преко представника, та земља је одавно постала лопта у рукама страних интереса", каже Цанан Алтиган.
Колико је тамо насиља, види се из догађаја прошле суботе, када је граната погодила војну академију регуларне армије у Триполију: погинуло је 30 младих војника, исто толико њих је рањено.
Немачка влада планира да још овог месеца сазове међународну конференцију о Либији, где би требало да се састану сви актери значајни за окончање конфликта. Тренутна милитаризација за ту иницијативу не значи ништа добро, каже Атилган.
