У последњем извештају Стејт департмента за 2017. годину о активностима радикалног ислама у свету, наводи се да се на простору БиХ налази чак 21 параџемат у којима се окупљају вехабије и поборници радикалног исламског учења.
У овом извештају стоји да ове верске заједнице делују апсолутно ван оквира Исламске заједнице у Босни упркос напорима да се ове нерегистроване исламске групе убеде да престану са својом религиозном праксом и званично постану део система.
"Запад оправдано апострофира ''џамијску руту'' као најопаснији моменат ове године кад је реч о миграцији људи са Блиског истока. Оно што се не саопштава је да су параџемати у БиХ већ означени пунктови за све бивше припаднике Исламске државе и Ал Каиде који беже из поражених делова некадашње Исламске државе у Сирији, Ираку и Авганистану", наводи Галијашевић.
Он тврди да постоји већ јасно разрађен план по коме су ове заједнице одређене како би се ти исламисти збринули, а затим пребацили на "прву линију фронта" у Европи.
"Ово је тренутно највећа безбедносна претња Европи и Запад је тога свестан", истиче Галијашевић.
Он наглашава да проблем параџемата у БиХ није верски, већ безбедносни проблем.
"Исламска заједница БиХ покушава да ове параџемате придобије за себе, не зато што је тамо јасан растући радикални исламизам, већ из крајње практичних разлога - да би под својом контролом имала управљање вакуфима, односно добрима те заједнице, али и бирала хоџе. Европа се суочава са озбиљним проблемом зато што регистровани параџемати представљају озбиљан безбедносни проблем", тврди Галијашевић.
Добра вест је да, кад је реч о Републици Српској, постоји само једна параџематска заједница и то "Которско" код Добоја, наводе Вести, али, Галијашевић упозорава да је на простору Српске активно више десетина вехабијских заједница.
"Највећа концентрација вехабија је забележена у Кривдића брду, у општини Козарска Дубица, а затим и у селима Урије и Видорија, те Благај у општини Нови Град, Козарац, Хамбарине, Раковчани, Чараково, Пухарска и Петрово, општина Приједор, као и Дубраве и Орахова у општини Градишка.
Галијашевић наводи још насеља у којима су лоциране вехабије, те објашњава да је већина у близини магистралних путева, које у последње време асфалтирају, а граде и нове путеве велике ширине на подручју општина Горажде, Фоча, Калиновик, на правцу такозване зелене трансверзале која их повезује са Санџаком и Косовом.
Галијашевић открива да је на основу информација прикупљених у току спровођења инструкције Ријасета Исламске заједнице БиХ, обављен разговор са 38 група параџемата, али ниједан није регистрован на територији Бањалучког и Горажданског муфтијства.
Каже и да је од укупног броја параџемата у БиХ с којима је Исламска заједница обавила разговор са 14 потписан Протокол и они су прихватили укључење у Заједницу.
То су, наводи Галијашевић, Дебељак, Салем Бајрамовић, Чаршија - Какањ, Осијек, Драгуљ - Вреоца, Раковица, Бријешће Брдо, Бистрик, Бакаревац, Руиница, Боровница, Бајвати, Мечевићи, Бочиња.
Он закључује да је Босна постала уточиште радикалног ислама искључиво захваљујући благонаклоном односу власти у Сарајеву и објашњава да је та пракса почела ангажовањем муџахедина током рата, али да је настављена и касније њиховим "удомљавањем" на територији БиХ.
"Ни данас ситуација није ништа боља јер се џихадисти који су се борили на страни Исламске државе отворено амнестирају и пуштају на слободу. Без икаквих проблема се финансира 45 терористичких кампова и 64 параџемата, а све уз помоћ појединих високих функционера на власти у Сарајеву", тврди Галијашевић.
Он, међутим, примећује да наоружавање и обука као и пропаганда, али и спречавање прања новца за финансирање тероризма, још нису изазвали реакцију државе, како каже, ни у најблажој форми.
Вести су, иначе, објавиле и списак параџемата на простору Федерације БиХ и на њему се налазе: Стијена, Брезичани, Хоџићи-Какањ, Побједа-Фетх, Бријешће Брдо 2, Касиндолска, Горња Махала, Куљани, Бара, Ошве, Калошевићи, Стрнокос - Зеница, Лијешница, Которско Доње, Горња Маоча, Горњи Рахић - Диздаруша, Чехаје 1, Село Грачаница, Стара железничка станица Бихаћ, Кула -Тузла, Дубница, Делићи-Хукићи.
Према безбедносним подацима, у Босну се за последњих неколико година вратио значајан број некадашњих команданата Муџахединске шуре, Ал Каиде, Исламске државе и Муслиманског братства.
"Најпре је дошао ''отац босанског вехабизма'' Имад Ал Мисри Фарагала Ахмед звани Еслам Дурмо - један од организатора терористичког напада у Луксору када су убијене десетине западних туриста. Затим су из америчке базе у Гантанаму у БиХ стигла петорица припадника тзв. Алжирске групе: Омар Боудела Хаџ, Мухамед Нехле, Мухамед Аит Идр, Лакхдар Боумедијен и Сабер Лахмар Лабар. У Босну је такође враћен и Тарек Махмод Ахмад ал Салах, највећи Ал Каидин стручњак за специјалне експлозиве учесник Тарнак фарм кампа за обуку терориста на управљању минско-експлозивним средствима", наводи Галијашевић.
Коментаришући последњи извештај Стејт департмента, министар безбедности БиХ Драган Мектић казао је да не постоји законска могућност да параџемати буду укинути на силу, али да, за разлику од претходних година, више нема оних верских заједница које су практично биле екстериторијалне и у које нико није могао да уђе без легитимисања.
"Тога више нема и нећемо дозволити ни да буде", тврди Мектић, али Галијашевић каже да то није тано.
"Мектић изгледа није добро обавештен. У Босни и даље постоје параџеманти који су заправо калифатске неосвојиве тврђаве и за полицију и за војску. Таква ситуација је и даље и у Горњој Маочи, и у Дубници одакле је убица полицајца у Зворнику, али и многим забаченим планинским селима до којих води само један пут. Тамо је могуће ући искључиво на основу дозволе верских вођа тих заједница", тврди Галијашевић.
