Популарност немачке канцеларке, иначе, расте како се ближи крај њеног мандата и унутарстраначки избори за новог лидера њене Хришћанско-демократске уније, ЦДУ, а разлог томе многи виде у начину на који је водила земљу током најснажнијег удара пандемије короне вируса.
"Тешко је рећи ко ће наследити Ангелу Меркел", поручују за Демостат поједине берлинске дипломате, одговарајући на питање ко има шансе да стане на челу највеће немачке странке ЦДУ на унутарстраначким изборима заказаним за 16. јануара 2021. године.
"Извори тврде да ниједан од тројице тренутних кандидата за лидера ЦДУ ''није довољно убедљив''", наводи се у анализи.
Како објашњавају „утицај Норберта Ретгена, једног од водећих спољнополитичких стратега ЦДУ, приметно је порастао унутар те странке током протеклих неколико седмица", али, истовремено, напомињу да сва истраживања јавног мњења показују да у овом тренутку баварски премијер Маркус Зедер има највећу подршку грађана да наследи Меркел.
Шеф Одбора за спољне послове Бундестага Ретген наступа директније од Зедера о чему сведочи и његова порука да жели да ''подмлади'' ЦДУ, да је учини ''женственијом и дигитализованијом''.
Он важи за политичара за великим искуством у извршној власти, а био је једно време и министар екологије, међутим Меркелова га је сменила са те функције.
С друге стране, истиче се да је Зедер, који предводи Хришћанско-социјалну унију ЦСУ, сестринску партију ЦДУ, „обазрив, због чега још није обелоданио да ли је уопште заинтересован да постане канцелар.
„Зедер зна да онај ко први подигне руку, на крају први испада из трке", прецизирају неименоване дипломате.
Да би Зедер уопште преузео челну функцију у Берлину, објашњава се, и ЦДУ и ЦСУ би морале да одобре његову кандидатуру.
"Такав сценарио недавно је наговестио и председник Бундестага Волфганг Шојбле, који је изјавио да би „кандидат ЦДУ/ЦСУ за канцелара могао да постане и неко из редова ЦСУ".
Шојбле је подсетио да се то већ десило два пута, односно 1980. и 2002. године, када су кандидовани Франца Јозефа Штрауса и Едмунд Штојбер, али пречутао је да су и један и други били поражени.
Ипак, анкете показују да би 58 одсто грађана Немачке могло да замисли Зедера на позицији канцелара.
На ''листи'' кандидата је и конзервативац и корпоративни адвокат Фридрих Мерц, којег га називају миљеником ''десног крила'' ЦДУ, из Северне Рајне-Вестфалије.
Мерц је јавно оптужио свог ривала за челно место у странци премијера Северне Рајне-Вестфалије Армина Лашета да настоји да осујети његову кандидатуру.
Иначе, Лашет, који важи за ''потајног фаворита'' Меркелове, умногоме је умеренији у својим политичким ставовима од Мерца, а обећао је и да ће наставити ''центристички курс'' Меркелове.
Лашет течно говори француски, има репутацију „посвеценог Европљанина“, али није препознатљив међу обичним грађанима Немачке.
Начин на који се понашао након избијања пандемије корона вируса, објашњава се у анализи, у покрајини коју предводи продубио је сумње у то да ли је достојан да води државу, те да се понео веома лоше јер је дуго одбијао да наметне ограничења.
На ''листи'' потенцијалних кандидата за лидер ЦДУ је и актуелни немачки министар здравља Јенс Шпан који се сматра за човеком који би могао да ''помрси рачуне'' већ постојећим кандидатима.
"Новостечена популарност ставља Шпана на муке, ако се узме у обзир податак да је у фебруару објавио да це се кандидовати за Лашетовог заменика, али да је то било пре пандемије, током које је именован за националног кризног менаџера", наводи се у анализи.
Немачки медији спекулишу да ће Шпан променити мишљење и поднети кандидатуру за лидера ЦДУ, што је он иначе раније демантовао.
Иначе одлуку о новом лидеру ЦДУ доноси 1.001 делегат, односно страначки функционери из 16 покрајина Немачке.
Око трећина делегата долази управо из Северне Рајне-Вестфалије, одакле потичу Лашет, Мерц и Ретген.
Изборни конгрес најутицајније немачке странке два пута је одлаган због пандемије.
