Ту су, међутим, и кризе на Корејском полуострву, на Блиском истоку и мигрантска криза.
Поред уобичајених тема, које се односе на светски економски раст, међународну трговину и регулисање финансијских тржишта, очекује се да ће се овогодишњи Самит Г20 позабавити још неких питањима од глобалног значаја.
То су инклузивнији раст, примена Агенде о одрживом развоју до 2030 (пре свега промовисањем одрживих извора енергије), затим права жена и њихово оснаживање у економији, као и питања националне безбедности и борбе против тероризма.
Пред почетак скупа, могле су се чути и процене да би Самит Г20 могао означити крај САД као светског лидера.
Вођство би могло прећи, како се оцењује, не на једног „наследника“, већ на нови нестабилни „квартет“ који би чинили Доналд Трамп (САД), Владимир Путин (Русија), Си Ђинпинг (Кина) и Ангела Меркел (Немачка).
Од домаћина Ангеле Меркел очекује се да се обезбеди успех скупа, што у временима неслоге значи да ће немачка канцеларка имати пуно посла.
Самит ће омогућити да се први пут састану амерички председник Трамп и руски Путин. Они ће имати пуно тема за разговор: од кризе у Украјини и санкција против Русије, преко рата у Сирији и ситуације на Блиском истоку, па до наводног утицаја Москве на Трампов избор на председничким изборима у САД.
Светски медији истичу Трампа и Путина као „најконтровезније“ учеснике самита, којима придодају турског председника Реџепа Тајипа Ердогана.
Та три лидера су највише на „удару“ антиглобалистичких активиста, који су најавили протесте под називом „Добродошли у пакао“, а који би потенцијално могли да постану насилни.
Група Г20, која заправо има 19 земаља, јер је 20. чланица Европска унија, основана је 2008. и представља две трећине светског становништва и четири петине светске трговине.
