На основу анализе података, очекивани животни век порастао је за око 10 година у периоду од скоро шест деценија, од близу 70 година, до скоро 79, али је затим, од 2014. смањен током три године заредом.
Укупно скраћење очекиваног животног века повезано је са повећањем смртности у оквиру групе радно способног становништва између 24 и 65 година, каже Стивен Вулф који је коаутор извештаја, преноси Глас Америке.
"Велики део тога чини повећање броја смртних случајева због предозирања лековима, и то је један од главних разлога за такав тренд", каже Вулф.
Судећи према подацима Центара за контролу и превенцију болести, просечно 130 Амерканаца умрло је свакога дана због предозирања опијатима током 2017. године. Ипак, то није једини разлог скраћења живота Американаца.
"Установљен је повећан број смртних случајева због алкохолизма, самоубистава, као и због десетак болести. Мислим при том на дијабетес, болести плућа, срчана обољења, све укупно то укључује 35 узрока смрти", додаје Вулф.
Џон Хејга из Националног института за питања старења каже да су ти подаци поражавајући.
"То су озбиљне ствари. Нисмо имали толико скраћење очекиваног животног века у Америци од раних година епидемије АИДС-а, а пре тога у годинама међународне епидемије грипа после Првог светског рата", каже он.
Међутим, он такође наглашава да је скрацење очекиваног животног века комбинација више процеса који трају већ деценијама.
Веома је важно да се третирају симптоми, али и узроци здравствених проблема, каже професор Вулф.
"Као прилог у стратегији борбе против зависности од лекова, алкохолизма или самоубистава треба да погледамо уназад и запитамо се шта се догађа са животним условима у Америци који наводе људе на таква понашања. Откуд толико бола због којег се окрећу лековима? Шта је узрок очајања које их наводи на самоубиство? Зашто је дијабетес толико лоше контролисан", наводи Вулф.
На нека од тих питања одговара др Џон Хејга.
"Ми трошимо скоро двоструко више од европског просека у здравственом сектору. То је 3,5 хиљаде милијарди долара вредна индустрија у Сједињеним Државама. Ни једна друга земља није ни близу. Нисмо довољно учинили у области превенције болести и свему што би људи требало да раде у том смислу - да буду физички активни, да се правилно хране, да приступају здравственим проблемима на време", указује он.
Студија је објављена у часопису Америчког медицинског удружења.
