ДА ЛИ СЕ СУТРА НА МАЛУ ГОСПОЈИНУ ПОСТИ? Овако треба да изгледа трпеза
У српском народу 21. септембар има посебно место – на овај дан прослављамо Малу Госпојину, празник који слави рођење Пресвете Богородице, Мајке Господње.
За вернике, ово је дан наде и светлости, почетак пута који води ка спасењу човечанства кроз рођење Исуса Христа. Традиција налаже посебан третман, али многи се питају: да ли се на Малу Госпојину пости и како треба да изгледа трпеза?
За разлику од великих постова, Мала Госпојина није строги посни празник. У народу се верује да се на овај дан не пости, осим ако датум не падне у среду или петак, када правила цркве налажу пост на води.
Ове године, будући да Мала Госпојина пада у недељу, правило је јасно – трпеза може бити мрсна и раскошна, у духу празничне радости и окупљања породице. Дан је то када се, више него икада, слави живот, породица и захвалност Мајци Божјој.
Обичаји и традиција
Мала Госпојина у српском народу носи и симболику краја лета и почетка јесени. Веровало се да природа тог дана почиње да се спрема за зиму – да полако узима зимско рухо, а људи, поштујући природни ритам, не раде тешке послове у пољу.
На овај дан породице су се окупљале око трпезе и молитве, а посебно су светковале жене и девојке. Верници одлазе у цркву, пале свеће и упућују молитве Пресветој Богородици, заштитници жена и деце. Народ верује да деца рођена на Малу Госпојину имају посебан благослов и заштиту Мајке Божије.
Трпеза на Малу Госпојину
На Малу Госпојину обичаји налажу да ништа из куће не треба давати ван дома, како срећа не би изашла. Трпеза је богата, са разноврсним јелима, и представља симбол заједништва и радости. У многим породицама, посебно онима које Малу Госпојину славе као крсну славу, јела су припремљена с пажњом и поштовањем према традицији – месо, домаћи колачи, сезонско поврће и све оно што симболизује обиље и благослов дома.
Иако време пролази, обичаји Малог Госпојинског дана остају живи у срцима народа. Окупљање породице, молитва и поштовање светковине преносе се с генерације на генерацију. Данас, док многи бирају да посете цркву или припреме свечану трпезу код куће, суштина празника остаје иста – радост, нада и захвалност за дар живота.