ДЕЦА РИЗИКУЈУ ЖИВОТ ЗБОГ ТикТок ИЗАЗОВА! Један ђак се онесвестио током „игре дављења“! ОПАСНОСТ од оштећења мозга- стручњаци апелују на родитеље
У једној београдској школи пре неколико дана дошло је до несреће када се ученик седмог разреда онесвестио због ТикТок изазова познатог као "blackout challenge". Школа је хитно заказала Савет родитеља, те упозорила све да међу децом опет влада овај веома опасан тренд.
Забринути родитељи проследили су упозорење порталу Телеграф, наглашавајући да је кључно скренути пажњу јавности на ову опасност.
Дечак је сада добро, осим што је преплашен, као и родитељи који стрепе ко би могао бити следећа жртва и да ли ће проћи без тежих последица као овај ученик.
Овај инцидент, иако шокантан, нажалост није изолован случај. С почетком сваке нове школске године, ТикТок изазови поновно оживљавају, а њихове последице могу бити изузетно опасне. Слична ситуација, која се десила крајем прошле године, пример је да се ова опасна "игра" дешавала и раније. Ученик ОШ "Десанка Максимовић" у Новом Пазару онесвестио се док је задржавао дах пред камером и групом дечака, који су га прво држали за груди у покушају да га спрече да дише, а када се онесвестио пустили су га да падне и покушали да га освесте.
Годинама уназад, овај изазов популаран је широм света, а трагично је то што је због њега живот изгубио велики број тинејџера. У Србији није било трагичних случајева изазваних овим изазовом, али забринутост родитеља из дана у дан расте.
Како функционише "игра дављења"?
У овој опасној "игри", која се обично одвија у школским тоалетима или у близини школе, учествује најмање троје деце. Један ученик, познат као "дављеник", бива притиснут на грудни кош или грло, а циљ је да издржи што дуже без ваздуха све док не падне у несвест. Други ученик извршава притисак, док трећи снима све за друштвене мреже. Нажалост, ова "игра" није само безазлена забава, већ носи озбиљан ризик од гушења, оштећења мозга па чак и смрти.
Зашто је изазов толико опасан?
Катарина Јонев, стручњак из области безбедности на интернету, упозорава да деца која учествују у овим изазовима не размишљају о последицама. Разлог за то лежи у неколико кључних фактора:
• Недостатак критичког размишљања: Деца у овом узрасту нису у стању да процене ризик и не схватају да им се може десити нешто лоше.
• Притисак вршњака: Жеља за припадањем и уклапањем у групу често надвладава здрав разум.
• Потрага за пажњом и лајковима: Свет друштвених мрежа, са својим алгоритмима и системом награђивања у виду лајкова и пратилаца, ствара притисак да се учествује у трендовима, без обзира на опасност.
- Деца вапе за пажњом, а ако је не добију у сопственом дому, тражиће је на погрешан начин и на интернету - истиче Јонев.
Нажалост, "blackout challenge" већ је однео неколико живота широм света. Јонев подсећа на трагичне случајеве.
- Пре 3 године је дечак од 10 година изгубио живот у ,,blackout" изазову јер је стезао каиш око врата, пре неколико месеци је дечак завршио у болници јер је тражио од друга да му држи кесу на глави да би изгубио ваздух. У две београдске школе где сам прошле недеље држала предавања, на питање деце да ли знају неки ТикТок изазов највећи број њих је одговорио да знају за оне где се задржава дах или гуши! Неретко се дешава са се овај изазов одиграва у близини школа, па чак и у школским тоалетима па треба бити на опрезу! - навела је она у свом апелиу прошле године.
Ова опасна "игра" није само локални проблем, већ глобални феномен који је лако доступан свакоме ко има приступ интернету, а питање које се само намеће је - Како се борити против тога?
- Зависи од узраста. Дете се васптава од најранијег узраста. Током одрастања се гради однос поверења у родитреље и самопоуздање које омогужава да дете самостално доноси одлуке и да има свест о последицама које одређена понашања доносе. Дете које верује родитељима, чије су вредности чврсте и које има самопоуздања, не само да неће учествовати у оваквим изазовима, већ ће понекад успети да на неки асертиван начин убеди и друге да не раде такве ствари - рекла је за портал Телеграф.рс психолошкиња Марина Надејин.
Како истиче Надејин, тинејџерске године су време када мозак још увек није функционално развијен. То значи да деца не могу увек да предвиде и да разумеју последице свог понашања. Имају осећај да ништа не може да им се деси, да ништа не може да их угрози. Они конитнивно знају да је такав изазов опасан, али верују да њима ништа не може да се деси.
- Не можемо деци забранити да учестувују у изазовима, живимо у доба мрежа, али треба да их научити да постоји употреба и злоупотреба. Родитељи у почеку треба да контролишу све, а како дете расте и сазрева треба да смањи контролу, али никако и да је потпуно прекине - објаснила је психолошкиња.
- Превентива, разговор, објашњење шта је дозвољено, шта је безбедно, шта није, пуно разговора и објашњавања, покушавање да се нађе нека друга опција да се дете докаже, прикаже, на пример спорт, музика, писање, глума. Свако дете је у нечему добро - додаје.
Она истиче и да овакав вид изазова нису у наше животе донеле друштвене мреже.
- Увек су постојали разни изазови. Некада је то било паљење прве цигарете, конзумирање психоактивних супстанци, уличне трке. Пре двадесет година Устаничка улица је била омиљено место за организовање врло озбиљних ноћних уличних трка - објаснила је.
Оно што се јесте променило је да све млађа деца сада улазе у то. Некада је највећи ризик почињао са дванаест година, сада се та граница спушта на десет.
- Прихварање у групу је за децу веома важно. Никаква казна или забрана неће спречити такве грешке. Дешава се да деца врло рано направе неки такав инцидент и то је одлична прилика да се са дететом поразговара и да се види шта је друго могло да се уради, како је могло другарима да каже "не", како је могло да заштити другаре и да ли је постојао неки другачији начин да се докаже. Чини ми се да су раније институције више радиле на томе. Сада је све на родитељу, а грешке се лако праве. Ако дете дође и призна вам шта хоће да урадите, а ви му кажете да је "глуп и да тако нешто може само њему да падне на памет", оно ће се повући и више неће имати потребу да долази код вас - објашњава психолошкиња.
Ипак, она истиче да постоји начин да се дете заштити од тога.
- Изградња самопоуздања, доброг система вредности, мало контроле и ограничења времена на друштвеним мрежама и пре свега добар однос са родитељима довешће до тога да дете буде зрело и да прави мањ "грешака". Добра вест за родитеље је да то све прође. Већ са неких 17-18 година дете је способно да донесе зрелу одлуку, некада је то касније, али родитељи већ у том периоду могу мало да одахну - закључила је.