ДРВА И ПЕЛЕТ ПОСКУПЕЛИ, ЕВО И КОЛИКО Eнергетска криза и несташица подижу трошкове
Грађани Србије све чешће огревно дрво и пелет набављају већ крајем пролећа и почетком лета, у жељи да избегну могуће несташице и додатна поскупљења.
Тренутно огревног материјала има довољно, али цене бележе сталан раст у односу на претходну годину.
Цене огревног дрвета и пелета у 2025. знатно су више него претходне године. Стручњаци упозоравају да су узрок томе како глобални, тако и домаћи фактори, пре свега енергетска криза која и даље траје, али и смањена производња дрвета услед неповољних временских услова током 2024.
На стовариштима широм Војводине, кубни метар дрва сада се креће у распону од 7.500 до 10.500 динара, док је прошле године цена била између 6.000 и 9.000 динара. Када је реч о пелету, он тренутно кошта од 32.000 до 35.000 динара по тони, док је током претходне сезоне био 28.000 до 32.000 динара.
И у Сремској Митровици бележи се раст цена. На стовариштима у том граду цепана буква продаје се по цени од 8.000 до 10.000 динара по кубику, што представља раст од 10 до 15% у односу на прошлу годину, када је цена износила између 7.000 и 8.500 динара. Буков ћумур, који се користи за грејање, доступан је по цени од око 12.000 динара по тони, уз могућност попуста при куповини већих количина.
Према речима власника једног стоваришта, буква важи за најквалитетније и најтраженије дрво, али и за најскупље. -Људи углавном купују по 10 метара за зиму, најчешће плаћају одмах мање количине, а често и на рате, наводи он.
Просечна цена кубног метра дрва креће се између 8.000 и 10.000 динара, док се пелет на тржишту нуди у распону од 32.000 до чак 39.000 динара по тони, у зависности од продавца.
У општини Сремска Митровица, највећи број домаћинстава користи огревно дрво и угаљ као примарне енергенте за грејање, док је коришћење пелета и електричне енергије још увек на знатно нижем нивоу. Многи нису прикључени на гасну мрежу нити систем даљинског грејања, па су чврста горива и даље доминантна опција.
Увоз пелета наставља да расте, што додатно утиче на цене. Овај тренд је започео још 2022. године, када је количина увезеног пелета била чак 3,5 пута већа него претходне године. Иако су зиме 2023. и 2024. биле благе, то није зауставило грађане да огрев набаве раније, вођени страхом од могућих несташица и даљих поскупљења.